Папуа Нова Гвинеја, острвска држава у Океанији у појасу Меланезије, јединствено је мјесто на глобусу. На застави је рајска птица, заштитни знак тамошњег животињског свијета, али и асоцијација на природу која је заиста нешто најближе рају. Иако има мање од шест милиона становника, на Папуи се чује више од 850 језика, којима се служи неколико стотина домородачких друштава. Да, има и људождера, али тема ове приче је племе Тробријанд.
Када се помене Папуа, која заузима западни дио великог острва Нова Гвинеја, смјештеног у Тихом океану сјеверно од Аустралије, већина ће прво помислити на људождере или пак на Џека Лондона и вишегодишње авантуре чувеног писца по Меланезији. Ово рајско мјесто једно је од посљедњих на планети гдје још могу да се нађу канибали (мада је боља опција да их не нађете), а има и оних који се истичу необичним обичајима, нарочито љубавним. Међу њима је и племе Тробријанд.
Иако смо одавно начели 21. вијек, још увијек постоје коте на глобусу гдје не би требало да залутате, да не бисте постали нечији ручак. Ритуали већине домородаца који настањују пацифичка острва незамисливи су цивилизованом друштву, а прије него што прочитате какву традицију има ово племе, било би добро да дубоко удахнете...
Архипелаг Тробријанд, источно од централног гвинејског острва, први пут се помиње у документу из 1793. године који је написао француски адмирал Д'Ентрекасто. Групу новооткривених острва назвао је по члану флоте, капетану Жан-Франсоа Денију де Тробријану, старом морском вуку и истраживачу који је учествовао у експедицији.
И тада се, као и данас, локално становништво бавило земљорадњом, хортикултуром, трговином шкољкама, а током колонијалног периода, када су престали да ратују међу собом, Тробријанци су развили и посебан, агресиван облик крикета. Служе се језиком киливила, чија је архаична варијанта укључивала цртање разних геометријских облика како би се објасниле поједине ствари, као и одређене знакове и звуке.
Иако је племе дружељубиво и нема проблема да оствари контакт са непознатим и напреднијим културама, а ни са достигнућима савременог доба, неки ритуали се максимално поштују. Нису завршили у ропотарници историје, већ се масовно практикују, нарочито у руралнијим крајевима. Од тих обичаја западном свијету се диже коса на глави, а многима ће се преврнути и стомак и очи кад чују шта је све укључено у традицију.
Док у неким дијеловима Гвинеје млади морају да прођу сито и решето ако желе да воде љубав на законит начин, Тробријанци пропагирају потпуно другачију сексуалну политику. Улазак у свијет одраслих код њих почиње веома рано. Допуштено је мање-више све, од пипкања с рођацима преко предбрачног секса до свеопштег промискуитета. Свако може слободно да се хвата с ким год пожели, али је, с друге стране, конзумирање хране пред другим људима најстроже забрањено. Вјеровали или не.
Острво љубави
Није ни чудо што архипелаг Тробријанд носи надимак "Острво љубави". Интимни односи у овом друштву сматрају се важним друштвеним сегментом, па заједница подстиче младе да с тим почну што раније. Секс за њих није табу. Када дјевојчице напуне шест година, а дјечаци 10 (добро сте прочитали!), старији их полако уводе у свијет еротских игара, како би већ са навршених 13 година могли да траже сексуалне партнере. Шокантно и бизарно, бар за нас на овој страни глобуса.
И док се у западној цивилизацији промискуитет често доживљава као симптом неког психичког поремећаја, племе Тробријанд мијењање партнера сматра – пожељним. Жене су једнако доминантне као мушкарци, сви су равноправни и могу да изабере код год хоће. Да не заборавимо да поменемо да се, као и све сличне заједнице, по селима шетају као од мајке рођени.
Иако се на интимним односима инсистира од малих ногу, будући муж и жена не смију да једу заједно док званично не ступе у брак. Будући да церемонија вјенчања не постоји, бар не у облику у каквом је замишљамо, када мушкарац и жена први пут подијеле храну сматра се да су изговорили судбоносно "да".
Интересантно је да племе признаје и развод, али тек послије годину дана. Довољно је да се једно од супружника пожали на лош брачни живот, па да се љубавна прича заврши.