Православна црква и вјерници сутра обиљежавају Месне покладе, посљедњи дан пред Васкршњи пост када је дозвољено јести месо.
Месне покладе увијек су у недјељу, и то у другој седмици пред велики пост, која се назива Месопусна недеља. За њом долази Сиропусна недјеља, у којој обавезно треба јести бијели мрс (млијечни производи), а која се у недјељу завршава Бијелим покладама, посљедњим даном мрса пред строги Васкршњи пост.
Обичаји везани за месне покладе у нашој земљи разликују се од мјеста до мјеста.
Иако пост још увијек није почео, месо се од сутра избацује из употребе. Млијечни производи се једу још недјељу дана и то је тзв. Сиропусна недјеља, а након ње почиње Ускршњи пост.
Коријени поклада су пагански, али обичаје је временом прихватила хришћанска црква и прилагодила их. Записи кажу да су се Месне покладе славиле још у 6 вијеку.
Према народним обичајима, покладе су празник који увијек окупља све чланове породице. Гозба би требало да је богата месним јелима, а на дан празника ваља позвати и сиромашне сусједе и пријатеље, како би се "омрсили" током заједничког обреда и сложно и у весељу ушли у пост који ће трајати до Ускрса.
Иако би тада све требало да буде весело, не праве се свадбе, вјеридбе ни кумства, јер се вјерује да такве везе неће дуго трајати. Из истог разлога се не узимају позајмице, јер дуг неће бити враћен.
У неким крајевима Србије и данас се задржао обичај маскирања и то су углавном радили младићи и дјевојке. Уз пјесму би ишли од куће до куће, а домаћин "мачкаре" части јелом, пићем или неком другом ситницом. Такође, покладе су вријеме када млађи чланови породице треба да "воде главну ријеч" - тада се збијају шале, организују се игранке и сви се забављају.
У сеоским крајевима покладни дан обавезно се завршава великом ватром на главном тргу око које се окупљају сви, па уз шалу и добро расположење, тјерају страх и заједно улазе у нови дан.
