Постоји много ситуација у којима можете да пронађете изгубљену бурму. Било да је направљена од злата, сребра или челика, бурма покреће много питања и емоција. Једно од најпознатијих народних вјеровања у вези са бурмом каже да морамо добро да водимо рачуна о њој, да је никада не скидамо са прста и да добро пазимо да је никада не изгубимо.
Немар нас, вјеровали су наши преци, може скупо коштати. Наиме, вјерује се да онај ко изгуби бурму ризикује да изгуби брак, љубав и повјерење вољене особе и да се разведе у року од највише годину дана.
Уколико сте удовица или удовац и изгубите вјенчани прстен који сте добили од свог покојног супружника, старо народно вјеровање каже да ћете доживјети несрећу и невољу, јер се душа покојника никада неће помирити са губитком бурме.
Шта да радите ако пронађете туђу бурму?
Већина бурми данас је направљена од злата. Баш као што је злато сјајно и трајно током времена, тако се вјерује да би и брак младе и младожење требало да буде такав - сјајан и дуготрајан.
Има сујевернијих људи који, ако пронађу злато на земљи, не желе чак ни да га додирну. Они претпостављају да сваки племенити метал на себе преузима енергију особе која га је носила, па тако и невоље и проклетства онога ко га је изгубио. Многи који пронађу туђу златну или сребрну бурму сматрају да ће туђа лоша срећа прећи на њих ако тај комад накита ставе на свој прст или га окаче о ланчић.
У данашње вријеме људи најчешће објављују на друштвеним мрежама информацију да су пронашли нечију бурму, надајући се да ће се особа која ју је изгубила јавити. Уколико бурма има препознатљив знак или датум вјенчања угравиран са унутрашње стране, ситуација је поједностављена - прави власник ће лакше бити пронађен.
Међутим, углавном се догађа да не знамо како да пронађемо власника изгубљене бурме. Дешава се да пронађемо бурму која је годинама изгубљена, прекривена прљавштином или испрана на плажи. Можда је и намјерно бачена након развода или прељубе коју преварени супружник није могао да опрости...
Наш народ вјерује да није добро преузимати туђе проблеме, па тако ни ствари које су припадале незнанцима.
Вјерује се да би нађену бурму чијег власника не можете да нађете требало продати, а од добијеног новца купити нешто што ће другима бити на корист, на срећу и на радост. Наши стари су вјеровали да није добро чувати изгубљену бурму, нити је користити за своје вјенчање или вјенчање блиских људи из фамилије. Према народном вјеровању, туђа изгубљена бурма може да буде ваша радост само ако је употријебите да бисте обрадовали друге.