Осјећај да сте већ проживјели неки тренутак, иако знате да то није могуће, познат је под називом дежа ви. Овај занимљиви феномен вијековима збуњује људе, а иако научници још нису пронашли коначно објашњење, постоје разне теорије које покушавају објаснити ову појаву.
Једна од могућих теорија, према анализи професорице Дебре Роуз Вилсон за "Хелтлајн", тврди да дежа ви може настати због ситне “грешке” у функционисању мозга.
У том тренутку долази до истовремене активације дијела мозга који биљежи садашње догађаје и дијела задуженог за сјећања, стварајући илузију да смо већ искусили оно што управо доживљавамо.
Према једној теорији, начин на који мозак похрањује информације могао би играти кључну улогу у појави дежа вија. Ако се у процесу меморирања догоди “пречац”, могуће је да добијемо дојам како се присјећамо нечега из прошлости, иако је тај догађај тек недавно записан у нашу свијест.
Друга теорија сугерише да дежа ви може настати усљед одгођене обраде информација – када мозак прима податке кроз два различита канала, али с благим временским помаком. Због тога наш ум може перципирати један једини догађај као двије одвојене ситуације, што резултира познатим осјећајем “већ виђеног”.
Мишљење стручњака
Професорица психологије Ан Клири са Универзитета Колорадо Стејт, која истражује феномен дежа ви, сматра да би овај феномен могао бити повезан с начином на који процесуирамо и призивамо сјећања. Према њеним истраживањима, дежа ви се може појавити у ситуацијама које подсјећају на нешто што смо претходно искусили, али чега се не можемо свјесно присјетити.
На примјер, одређени мирис, звук или чак специфичан начин на који свјетлост обасјава дрво могу у нама активирати несвјесно сјећање на давни тренутак, на примјер из дјетињства. Мозак тада покушава повезати те фрагменте са садашњим искуством, стварајући илузију да смо већ били у истој ситуацији.
Једно од могућих објашњења дежа вија јест и теорија подијељене перцепције (сплит перцептион). Према овој теорији, исти призор можемо регистровати двапут – први пут несвјесно и у пролазу, док нам је пажња била негдје другдје, а други пут свјесније. Када се то догоди, мозак може интерпретирати та два одвојена тренутка као два различита догађаја, иако су заправо дио исте перцептивне цјелине.
Дежа ви најчешће није разлог за забринутост, но може бити повезан с умором, стресом или исцрпљеношћу. У ријетким случајевима, може се појавити и као симптом одређених неуролошких стања, попут епилепсије.
Дежа ви није ријеткост
Према документу Оксфорд Хелт НХС, дежа ви није ријетка појава јер мозак често похрањује само фрагменте одређених догађаја. Одређени визуелни, слушни или мирисни елементи могу подстакнути та парцијална сјећања, док наш ум настоји повезати те информације с тренутном ситуацијом.
Међутим, код особа с епилепсијом, дежа ви може бити знак тзв. једноставних парцијалних (фокалних) напада, а понекад може послужити и као упозорење на потенцијално озбиљнији напад.
Иако је дежа ви и даље неразјашњена појава, већина стручњака слаже се да је блиско повезан с начином на који мозак обрађује и чува информације. Док научници настављају истраживања, једно остаје сигурно – осјећај већ проживљеног тренутка и даље интригира и збуњује људе широм свијета.