Мали град, двор деспота Ђурђа и Проклете Јерине, археолошки је истражен, али шта се крије испод 11 хектара Великог града, посљедње пријестоница Србије Средњег вијека, нико не зна.
Зна се, једино, да Смедерево посједује чудотворно светилиште чија је локација мистерија која траје шест вијекова.
Један од Апостола Христових и Јеванђелиста, Свети Лука, почивао је на тлу смедерервске Тврђаве у Саборној цркви Благовештења. Деспот Бранковић откупио је чудотворне Мошти Светог Луке за 30.000 дуката, вјерујући да су посљедња заштита и спас српске деспотовине.
Упркос многим покушајима, вијековима није одгонетнута тајна гдје се налазе остаци ове светиње у смедеревској Тврђави.
Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и објесили га о грану маслине у граду Теби Беотијској. Сахрањен је у Тиви, главном граду Беотије, гдје су се очудотворне мошти налазиле до друге половине 4. вијека, када су пренесене у Цариград, у вријеме цара Констанција.
Ђурађ Бранковић је 1453. године пренио мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однијете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.
Чврсто вјерујући да је чудо избављења српске државе могуће, српски владар је одлучио да светињу пренесе из епирског града Рогоса у Смедерево. За откуп је плаћено тридесет хиљада дуката које је у име поклона морао дати султану и пашама у Једрену.
Срби су, уз помоћ турског заповједника Рогоса, кроз тајни пролаз доспјели до куле у којој су мошти чуване, те су их у највећој журби и тајности однијели из Рогоса и пренијели у новоподигнуту Ђурђеву пријестоницу, Смедерево.
Пут којим су мошти стигле у Србију није познат. Забиљежено је само то да је једно коначење учињено у манастиру Грачаници.
Било је то половином петнаестог вијека.
Тако је богочувани град Смедерево добио новог заштитника чији ће култ у наредним годинама изаћи из оквира градских зидина и постати најзначајнији култ у Србији.