Међутим, права инспирација за овог живописног цртаног јунака био је неко ко је био познат као борац – и то прије свега након неколико пића – али сигурно не због љубоморе око Оливе Ојл.

Френк "Роки" Фигел, који је био Словен, односно родом из Пољске, био је дугогодишњи становник Честера у Илиноису и свакако није био морнар. Са својих 180 cm висине и око 80 килограма, многи су вјеровали да је Роки могао постати шампион у боксу да је тим путем кренуо, умјесто што је своје вјештине користио у кафанским тучама. Умјесто тога, током раних 1920-их, те честе туче донијеле су му репутацију која се проширила далеко ван округа – и наставила да живи и након његове смрти 1947. године.

Ево у којим годинама су мушкарци најсексепилнији

Када није боравио по кафанама, Роки је радио као физички радник и био познат по томе што је демонстрирао своју снагу и издржљивост, чак и током дугих и напорних радних дана. Упркос својој снази и пијаном јуначењу, Роки је волио д‌јецу и често им дијелио бомбоне и слаткише. Једно од те д‌јеце био је и цртани умјетник и творац Попаја – Е. Ц. Сегар.

Када је Сегар 1929. године створио свог ускоро легендарног стрип-јунака, узео је не само Рокијеву снагу и склоност ка свађама, већ и његов физички изглед. Баш као и морнар који обожава шпинат, и Фиегел је био мрзовољни, јединоооки човјек с лулом и истакнутом вилицом.

Сегару је за његов стрип "Thimble Theatre", који се свакодневно објављивао, био потребан морнар за епизоду од 17. јануара 1929. године. Попај је регрутован с локалне луке да би одвео главног јунака, Кастора Oyla, на острво. Сегар је Попаја моделовао по Фигелу, вјероватно мислећи да ће тог морнара убрзо заборавити – али се десило управо супротно.

Читаоци нису заборавили. Новине су почеле да траже повратак Попаја, и само неколико мјесеци касније, Сегар је удовољио тим захтјевима. Читаоци су толико завољели морнара Попаја да није прошло много времена прије него што је он постао главни лик читавог стрипа. А колико вас који ово сада читате уопште и зна да је Kastor Oyl икада постојао?

Колико јагоде имају калорија?

Попај је, из споредног лика намијењеног само за једну авантуру, израстао у икону америчке поп-културе – захваљујући стварној личности из једног малог града у Илиноису, познатој по сировој снази, доброти према д‌јеци и неизбежним кафанским тучама.

Попајева популарност експлодирала је током 1930-их, али у свом родном Честеру у Илиноису, Роки Фигел је наставио да ради разне физичке послове и да се туче по баровима. Није имао појма да је управо он – макар визуелно – послужио као инспирација за једног од најпознатијих стрип јунака у Америци, који се појављивао у 500 новина широм земље и у анимираним цртаним филмовима.

Сегар је преминуо од леукемије 1938. године, у 43. години живота. У Честеру, Фигел је тада имао 69 година и био је и даље жилав и живахан као и раније. Тек тада је сазнао колико је заправо био близак чувеном морнару из свог града. У знак сјећања на Попајевог творца, лист St. Louist Post-Dispatch, најближе велике новине Честеру, објавио је фотографију Фигела како сједи у столици за љуљање с лулом у устима, уз напомену да је управо он био инспирација за Сегаровог легендарног јунака.

Нико заправо не зна какав је утисак то оставило на Рокија. Неки мјештани нису сигурни да је Фигел икада заиста схватио да је он био Попај. Старац је живио са својом мајком док је била жива, а потом до краја живота остао у истој кући. Умро је 1947. године и био сахрањен у необиљеженом гробу.

Гроб је остао без надгробног обиљежја све док Званични клуб обожавалаца Попаја није поставио надгробни споменик са Попајевим ликом из 1929. године, чиме је коначно указано признање човјеку који је надахнуо једног од најтрајнијих и највољенијих америчких јунака, преноси Телеграф.

Пратите нас и путем Вибера