Канадски тим истраживача, предвођен инжењерком поморске технологије Паулином Зелитски и њеним супругом Полом Вајнзвајгом, обелоданио је 2001. године да је надомак кубанске обале могуће открио “изгубљени град”.
Према њиховим подацима, заснованим на сонар-снимцима, западно од Гванахакабибес полуострва, на дубини преко 600 метара, налазе се формације које подсjећају на “пирамиде, кружне објекте и правоугаоне грађевине”, нешто што су истраживачи описали као потенцијални “велики урбани центар”.
Није било нових истраживања
Оно што је изазвало највећу пажњу, јесте процена да би ове “структуре” могле бити старије од 6.000 година, што би значило да су настале прије египатских пирамида.
Међутим, од тренутка открића до данас - више од двије деценије касније - није било детаљнијих експедиција, нити су обављена нова истраживања. Овај изостанак даљег научног рада отворио је врата за бројне спекулације и теорије завјере, преноси Даилy Маил.
Један од разлога зашто није било нових истраживања, јесте скептицизам унутар научне заједнице. Многи стручњаци, укључујући геолога Мануела Итуралде-Винента из Природњачког музеја из Кубе, сматрају да структуре могу бити природне формације, настале геолошким процесима.
"Превише напредно за Нови свијет"
Итуралде је указао да би, према тренутно прихваћеним геолошким моделима, било потребно око 50.000 година да неки објекат потоне на ту дубину, усљед спорог померања тектонских плоча, преноси Вашингтон Пост.
У том случају, ако је заиста ријеч о “остацима града”, то би значило да су људи развили урбанизацију десетине хиљада година раније него што се данас сматра могућим - у вријеме када су, према археолошким сазнањима, људи још били ловци и сакупљачи.
Сличне сумње изнио је и археолог специјализован за подводна налазишта, Мајкл Фоут из Државног универзитета Флориде, који је рекао: “Било би сјајно да су Зелитски и Вајнзвај у праву, али то би било превише напредно за Нови свијет тог временског периода. Те структуре су ван контекста, ван времена и мјеста”.
“Потпуно би било неодговорно рећи о чему се ради, прије него што прикупимо доказе”, признала је Паулина Зелитски у интервјуу за BBC још 2001. године.
Питање остаје отворено
Упркос недостатку конкретних научних доказа, интересовање за овај локалитет није нестало. Напротив, у посљедње вријеме друштвене мреже су преплављене спекулацијама, а многи корисници вјерују да је ријеч о “остацима митске Атлантиде”. Други иду корак даље, сугеришући да је откриће “намјерно заташкано” како не би уздрмало темеље историје какву познајемо.
Ипак, научници истичу да за овакве тврдње нема основа, а изостанак додатних истраживања се приписују - не научној цензури, већ недостатку ресурса, интересовања и вјероватно најважније - кредибилних доказа који би оправдали нову експедицију.
Дакле, иако до данас нема потврде да су подводне структуре код Кубе “остаци древне цивилизације”, питање остаје отворено. Научна заједница углавном сматра да се ради о природним геолошким формацијама, али коначног одговора још нема.
Уколико се, међутим, икада докаже да је заиста ријеч о “остацима потопљеног града”, то би могло фундаментално променити разумијевање људске историје и покренути ново поглавље у археологији - оно које почиње далеко раније него што вјерујемо, преноси телеграф.
Фото: Друштвена мрежа X.
.webp)
