Прије 10.000 година група тинејџера у данашњој Шведској жвакала је комадиће брезове смоле, отприлике на исти начин на који деца то данас раде са жвакаћом гумама, а ти остаци су анализирани како би се утврдило чиме су се људи тог раздобља хранили.
У анализи научника откривени су остаци меса јелена и пастрмке, орашастих плодова, као и да су људи каменог доба зубима обрађивали вучје и лисичје крзно и патили од обољења усне дупље, пише британски научни часопис "Ифл Сајанс".
Три комада сажвакане смоле брезе, која се користила као лепак током каменог доба, откривена су 1990-их на мјесту званом Хусеби Клев. На основу истраживања утврђено је да је старост седимента у којем су узорци пронађени између 9.540 и 9.890 година.
Како би потврдили да су нађене узорке људи заиста жвакали, аутори студије упоредили су секвенце ДНК микроба присутне у смоли с модерним и старим микробиомима пљувачке и открили велики број бактерија повезаних с пародонтитисом (болешћу десни), као што су трепонема дентикола, стрептококус ангиносус и слакиа егзигуа.
Остале пронађене бактеријске врсте, наводе аутори студије изазивају каријес, преноси "Ифл Сајанс".
