Хуверова брана налази се на ријеци Колорадо, између двије америчке савезне државе - Аризоне и Неваде. Саграђена је између 1931. и 1936., за вријеме Велике економске кризе у САД. Брана је висока 221,4 метра и тешка скоро 7 милиона тона.
У првим годинама 20. вијека се појавила идеја о зауздавању дивљег тока ријеке Колорадо. У новембру 1922., одржан је састанак на којем су се окупили представници седам америчких савезних држава из слива Колорада (Аризона, Калифорнија, Колорадо, Невада, Нови Мексико, Јута и Вајоминг) и Савезне владе. Тада је потписан Уговор о ријеци Колорадо којим су утврђени пројекти за регулацију и искоришћавање њеног тока.
Потписивањем Уговора створене су претпоставке за градњу неколико брана и вјештачких језера на току реке, а 1928. амерички Конгрес је донио Закон о пројекту у кањону Боулдер, чиме је одобрена изградња једне од најпознатијих свјетских брана. Радови на градњи велике бране на Колораду почели су 1931., а задњи бетонски блок изливен је 1935. године.
Осим што ће остати убиљежено да је пројекат завршен двије године прије рока, црним словима биће записано да је током изградње бране (званично) погинуло 96 радника. Дан, ноћ - око 5.000 људи је радило на овој брани.
Када је почела изградња куриозитет је да се за 5.000 радних мјеста пријавило око 40.000 људи што не треба да чуди јер су се САД налазиле у великој економској кризи када је потражња за послом била већа него икад.
Људи су били спремни, и поред великог ризика, да дођу да раде на овој брани која је у вријеме када је изграђена сматране свјетским чудом технике. Коштала је тада невјероватних 49 милиона евра, што би данас било нешто више од 650 милиона.
Брана је проглашена америчким националном историјском градитељском знаменитошћу, једним од Седам америчких чуда модерног грађевинарства, а 1999. године и једном од пет највећих достигнућа грађевинарства 20. вијека. Занимљиво је да је због изградње ове бране подигнут читав један нов град почетком 1930-их у Невади за смјештај 5.000 радника - Боулдер сити.
Он је био смјештен на земљишту у савезном власништву и није имао изабране званичнике. Градом је управљао запослени у америчком Бироу за рекламацију (агенција одговорна за пројекат бране), који је имао овлашћења да чак и исели поједине становнике ако би то сматрао неопходним. Алкохол и коцкање су били забрањени, па су становници овог града жељни те врсте провода морали да иду у Лас Вегас.
Током 1939. влада Сједињених Држава сазнала је за план њемачких нациста који су жељели да брану и њене електроенергетске објекте дигну у ваздух.
Само уништавање бране није био главни циљ, већ спречавање производње електричне енергије што је био кључни дио плана агената за поткопавање калифорнијске индустрије за ваздухопловство.
Ако би се брана на неки начин уништила, излиле би се огромне количине воде из језера Мејд. Та вода би вјероватно поплавила површину од 4 милиона хектара. Да би сте схватили колико је то велико подручје, примјера ради, површина држава Њу Џерси износи 3,6 милиона хектара.
Отприлике 25 милиона људи зависи од воде из језера Мејд. Резервоар испоручује воду за градове Лас Вегас, Хендерсон, Северни Лас Вегас и Боулдер сити, Невада, као и комуналну и индустријску воду и воду за наводњавање. Хуверова брана годишње производи у просјеку око 4 милијарде киловат-часова за милионе људи у Невади, Аризони и Калифорнији, преноси Мондо.
.webp)
