Познат је обичај да се осуђеницима на смрт понуди да изаберу шта би жељели за свој посљедњи оброк прије егзекуције, а иако тај захтјев није обавезујући он се у САД често испуњава, при чему неки осуђеници имају заиста необичне идеје, показује списак таквих жеља који је недавно објављен на Интернету.
Пост објављен на Инстаграм страници Depths of Wikipedia открива бизарне захтјеве осуђеника на смрт, преноси данас британски Дејли мејл.
Одел Барнс из Тексаса, који је 2000. осуђен на смрт убризгавањем инјекције због убиства Хелен Бас, затражио је за свој посљедњи оброк "правду, једнакост и мир у свијету", али је његов захтјев одбијен пошто се није радило о оброку.
За разлику од њега, Џорџ Барет из Кентакија, крадљивац кола и убица који је постао 1936. први човјек осуђен на смрт вјешањем у америчкој држави Индијани, тражио је велику шницлу пред егзекуцију, али је на крају ипак није појео.
Роберт Ентони Бјул из Охаја погубљен је смртоносном инјекцијом 2002. због убиства 11-годишње дјевојчице. За посљедњи оброк Бјул је затражио једну црну маслинку без коштице.
Више осуђеника у неколико држава САД изнијело је исти захтјев, како се вјерује, у нади да ће на њиховим гробовима израсти маслина као симбол мира.
Велма Барфилд из Сјеверне Каролине, прва жена погубљена у Америци пошто је 1976. поново уведено извршење смртних казни, била је серијски убица и признала је да је убила укупно шест особа.
Као посљедњи оброк пожељела је кока-колу и ролнице са сиром.
Џон Алберт Тејлор постао је 1996. први Американац који је за 19 година погубљен стријељањем.
Тејлор је прије тога затражио лијек антацид, једну цигарету и велику пицу Амбасадор.
Аутори поста на Инстаграму на крају су поменули и најпознатијег међу наведеним осуђеницима, Садама Хусеина, којег је 2006. ирачки суд осудио на смрт вјешањем због злочина против човјечности.
Према писању Тајмса, он је одбио понуђени оброк који се састојао од пилетине и пиринча, док су други извори навели да га је ипак појео, као и да је попио шољу вруће воде са медом.