Технологија

Научници створили капу која чита мисли: Помаже код можданог удара

  • 22.07.2025. 15:15

Замислите да шаљете поруке пријатељима и породици тако што управљате телефоном само својим мислима.

Ова идеја је некада била дио научне фантастике. Данас, захваљујући брзом развоју вјештачке интелигенције (Аl), повезивање људског мозга са рачунарима постаје све реалније, преноси Еуроњус.

До сада су технологије које омогућавају претварање мисли у текст често захтијевале мождане импланте. Сада научници са Технолошког универзитета у Сиднеју користе уређај у облику капе како би истражили на који начин Аl може да тумачи мождану активност.

Ова капа покретана вјештачком интелигенцијом прати мождане таласе особе која је носи и претвара њене мисли у писани језик.

БиХ под упозорењем: Ови дијелови земље су највише на удару

БиХ под упозорењем: Ови дијелови земље су највише на удару

Тим који стоји иза декодера наводи да систем користи двије различите врсте вјештачке интелигенције за тумачење можданих сигнала.

"Најприје користимо дубоки неуронски модел да преведемо мождане сигнале у жељене ријечи. Затим користимо велики језички модел да упоредимо декодиране ријечи и исправимо грешке у ЕЕГ декодирању", рекао је Чин-Тенг Лин, истраживач са Технолошког универзитета у Сиднеју.

Резултати су прилично тачни, али не и савршени - тачност је око 75 одсто. Тим ради на томе да постигне 90 одсто тачности.

Може помоћи пацијентима који су имали мождани удар

Други системи за декодирање језика који су у развоју до сада су захтијевали да испитаници имају хируршке импланте или да пролазе кроз функционалну магнетну резонанцу (фМРИ).

Године 2023, студија о пацијенту који је преживио мождани удар и успио да поново комуницира захваљујући интерфејсу мозак-рачунар и АИ генератору гласа доспјела је у вијести. 

Огромни кит залутао у плићаку

Огромни кит залутао у плићаку

Прошле године, чип Илона Маска "Неуралинк" по први пут је уграђен у људску лобању.

Стручњаци вјерују да би ова технологија могла да помогне пацијентима који се опорављају од можданог удара.

"Као научници, анализирамо медицинско стање и одређујемо која је функција оштећена тим стањем. Које су потребе пацијента?", рекао је Мохит Шивдасани, истраживач на Универзитету Нови Јужни Велс у области биоелектронике.

"Затим се бавимо том потребом помоћу технологије како бисмо повратили изгубљену функцију. А послухе тога - границе не постоје", додао је Шивдасани.

Пратите нас и путем Вибера