Подразумијева се да премијери и други високопозиционирани државни функционери, добијају поклоне на институционалном нивоу. Но, да ли сте се икада запитали шта се дешава са тим поклонима? Да ли их сви премијери носе кући, задржавају, поклањају пријатељима и рођацима или не? И да ли је уопште потребно покретати то питање с обзиром на то да је поклон управо то - поклон?
На италијанској политичкој сцени очигледно јесте. Након посланичког питања странке Italia Viva, списак поклона које је премијерка примила постао је јаван.
Наиме, Ђорђа Мелони је објавила листу 272 поклона које је добила од 22. октобра 2022. године, када је постала премијерка, а ниједан од њих није задржала за себе. Сви се налазе у Палати Киђи у једној просторији која више личи на необичан дипломатски музеј него на институционално складиште.
У просјеку, премијерка је добила око девет званичних поклона мјесечно. Ту се налазе либијски теписи, накит из Узбекистана, статуа Хавијера Милеија са моторном тестером у руци, алпски шешири, ајпед Володимира Зеленског, скејтборд произведен у Монтесилвану, па чак и џак пиринча из Пакистана.
Детаљна листа, састављена и чувана од стране Протоколарног уреда, објављена је након што је посланик Франческо Бонифаци (из странке Italia Viva) поставио званично питање о судбини поклона намијењених премијерки. Званичан одговор министра за односе са парламентом, Луке Чиријанија, гласио је да поклони не припадају предсједници владе, већ администрацији Предсједништва. По закону, сви поклони чија вриједност прелази 300 евра морају бити регистровани и сачувани. Зато Ђорђа Мелони не може да их понесе кући, иако теоретски може одлучити да их изложи на некој изложби или поклони у хуманитарне сврхе.
Најзанимљивији поклони - између традиције и ироније
Први поклони стигли су из Индије у новембру 2022, поводом самита Г20 на Балију. Премијер Нарендра Моди поклонио је премијерки традиционалну одјећу из Керале и један тепих. Временом се колекција проширила и сада обухвата најразноврсније предмете: ланчић од дијаманата, злата и цитрина од предсједника Узбекистана, ланена кошуља од румунског премијера Чолакуа, ручно рађена сива марама са људским лицима коју јој је за 48. рођендан поклонио албански премијер Еди Рама. Мараму је направио лично Рама.
Међу поклонима се истиче и статуа аргентинског предсједника Хавијера Милеија, са чувеном моторном тестером, симболом његове предизборне кампање. Ту су још и мале либијске камиле, текстилна статуа гивернера региона Пуља Микелеа Емилијана, боце мађарског вина, умјетнички предмети и декорација са Блиског истока. Предсједник Словачке је премијерки поклонио минђуше, прстен и кутију за накит уз букет цвијећа, Ал Сиси јој је поклонио слике, Бахреински краљ Хамад бин Иса ал Калифа вазу са цвијећем и радни сто са црвеном актовком у кутији са каишем од злата и бисерима.
Вјештачки изазван случај?
Након објављивања списка, разни медији су лансирали сензационалистичке наслове: „Благо Ђорђе Мелони“, „Премијеркин трезор“, „Тајни сеф“. Али стварност, како то често бива, изгледа сасвим другачије. Ти поклони никада нису били у личном власништву предсједнице Владе, нити то могу бити. Они припадају држави и према њима се поступа по истој административној процедури која је важила, или би требало да важи, и за поклоне бивших премијера.
Управо ту почиње контра-питање које је најавио Галеацо Бињами, шеф посланичке групе Браћа Италије у Доњем дому: „Честитамо Ђорђи Мелони на објављивању списка. Не сјећамо се сличне транспарентности у прошлости. Зато ћемо тражити да и Ренци, Ђентилони и Конте објаве своје спискове“.
Бињами истиче да би чланови парламента требало да знају да ови поклони не могу да се носе кући већ да се евентуално дају у добротворне сврхе.
Одговор из странке Italia Viva: „Објавите и рачуне премијеркине куће“
Овај захтјев је запалио искру полемике. Рафаела Паита, шефица групе Italia Viva у Сенату, реаговала је оштро: „Одлично што је објављен списак, али сада желимо и рачуне и уплатнице за премијеркину приватну кућу. Већ смо примијетили неслагања у објављеним списковима“.
Одговор Ђованија Сперанзона, потпредсједника посланичке групе Браћа Италије, није изостао: „Чему толика љутња? Можда се сенаторка Паита осјетила угроженом или зна нешто што ми не знамо, а везано је за период када је Ренци био премијер“. Ова дискусија још једном показује како чак и наизглед споредна тема, један списак поклона, може постати оружје у политичкој борби.
Половична транспарентност?
Треба рећи да списак, иако детаљан, није јавно доступан у пуном смислу те ријечи - депонован је у кабинету Предсједништва владе и могу га видјети посланици, али није директно доступан грађанима. Такав избор изазвао је сумње у искрену намјеру „потпуне транспарентности“.
Соба са поклонима у Палати Киђи данас је симбол двије Италије које се суочавају - са једне стране институционална формалност, која прецизно биљежи сваки поклон, а са друге стране су сумњичавост и полемика, гдје сваки предмет може постати оружје или аргумент за сукоб.
У међувремену, инвентар Ђорђе Мелони је објављен. Али права транспарентност, ако треба да постоји, мора важити за све. Па и за оне који су Палату Киђи већ напустили.
