На празник свјетлости и побједе живота над смрћу, Васкрс, у нашем народу вијековима се његује обичај који започиње све - фарбање васкршњих јаја. И док се данас јаја украшавају на најразличитије начине, дигитално се инспиришу и креативно изражавају, једно јаје увијек остаје посебно: прво јаје које се фарба у црвено.
То јаје није само симбол, оно је чувар дома, тиха молитва у љусци, вјеровање које се не заборавља. Остаје у кући читаве године и добија име које само у српском језику звучи тако заштитнички: чуваркућа.
Али како је настао тај обичај? Зашто баш црвена боја? И шта се дешава са тим првим јајетом када дође сљедећи Васкрс?
Одговоре на та питања, као и историјске и духовне нити које повезују традицију са вјеровањем, за портал ''Она.рс'' дала је својевремено етнолог Весна Марјановић.
Зашто баш црвено?
"Вјерује се да, када је Исус Христос васкрсао, јаја су поцрвенила и од тада се прво јаје фарба у црвену боју. Природне боје су се користиле у прошлости, црвена боја се добијала из коријена биљке броћ, док су користили и спанаћ и луковину за остале боје, па су се касније појавиле оне 'правилне' фарбе", објаснила је Весна.
Црвена боја у православљу има вишеструко значење - она је симбол васкрсења, али и крваве жртве Христове. Зато се вјерује да прва јаја, која су се према предању сама обојила у црвено, постају и први симболи васкрсења.
Восак, вјера и умјетност
Обичај фарбања јаја није само народни, он је вијековима био присутан и у манастирима. Једна од најстаријих метода украшавања јаја појављује се још у 16. вијеку.
"Украшавање јаја воском је такође старија метода. Како етнолог објашњава, ову методу користили су и наши монаси. Наши су манастири и због свијећа имали пчелињаке, одакле су узимали восак и украшавали јаја", додаје Весна.
Ова техника - гдје се цртежи или симболи наносе воском прије бојења, остајући као свијетле шаре на тамнијој подлози - показује колико су дух и естетика ишли заједно кроз историју народне вјере.
Гдје се држи чуваркућа и зашто траје годину дана?
"Прво фарбано јаје се остављало код кућне иконе, што је најчешћи обичај у Војводини, или на неком значајном мјесту у кући и оно се чувало годину дана. Када дође ново, ово старо јаје се дробило и стављало у прву бразду, због берићетности", наводи она.
Дакле, чуваркућа није само декорација - она има јасно и духовно и практично значење. У земљи која рађа, у бразди која даје хљеб, полаже се оно што је чувало дом, као молитва за плодну и добру годину.
Вода у којој се фарбају јаја
"Вјерује се, код православаца, да вода у којој су је јаја фарбала не треба да се просипа тамо гдје људи пролазе, већ се треба просути на мање проходном мјесту", истиче Весна.
Ова пракса говори о поштовању свега што је дио празничног ритуала. Вода, која је обојила васкршње јаје, задржава симболику и вриједност и након што је испунила своју функцију.
Музеји као чувари обичаја и васкршње баштине
"Наши музеји су заиста богати причама о обичајима и нашој традицији, поготово о Васкрсу и другим празницима", поручује Весна Марјановић.
У времену када се традиције губе под налетима брзине и модерности, музеји и знање етнолога служе као подсјетник ко смо, шта нас везује и које боје чувају сјећање на дубљи смисао празника.
