Jedna kornjača krenula prema deblu visokog stabla i počela se penjati, penjati i penjati dok nije došla do jedne dosta visoke grane sa koje je odlučila da skoči.
Kornjača aterira na mekano brdašce od suvog lišća i nije joj bilo ništa, ali nije bila zadovoljna i krene opet prema stablu i penje se, penje se, penje se dok nije stigla do iste grane, baci se i padne opet na brdašce od suvog lišća.
Nezadovoljna ponovi operaciju još jednom... i još jednom... i još jednom.
Sa vrha stabla, dva vrapca posmatraju scenu. U jednom trenutku, sažaljen, jedan kaže drugom:
- "Dušo, zar ne misliš da je došao trenutak da mu kažemo da je usvojen?"
