Olivera Balašević, udovica Đorđa Balaševića skrhana je bolom zbog gubitka supruga, a prvu objavila na društvenim mrežama poslije smrti čuvenog kantautora objavila je danas, 11 dana nakon njegove smrti.
Ona je na poseban način podijelila vdeo-isječak iz emisije u kojoj je gostovala i pričala o onome šta jezik za nju znači.
Međunarodni dan maternjeg jezika
"Živimo u čudnim vremenima. Ono što je daleko svakog dana se čini još daljim. A ono što nam je blisko, sve nam je bliskije i bliskije.
U haosu ovog iskrivljenog ogledala pandemije i apsurda, ko smo mi ako ne stremimo ka vrednostima?
Najdubljim,onim što vuku iz naših korena i tiho nas, šapatom, podsećaju ko smo.
Tako i danu maternjeg jezika dugujemo, ako ništa, barem zahvalnost.
Što nas opominje da ne zaboravimo.
Korene. Majke. Bake. Nas same.
Međutim, ne mogu a da se ne pitam, da li je maternji jezik onaj kojem nas uče naše majke, ili je to pak onaj koji učimo svoju decu?
Moja ga majka, nažalost, nije imala. Odrastajući u nekim drugim vremenima, zauvek je ostala bez tog izvornog, koji piše naše prve priče. Ili ga je možda i imala, samo mu ne znamo ime?
Bilo kako bilo, sreća je da planete imaju svoj jezik. I da se razumeju.
One su pak tajno i nepogrešivo povezane, svetovi za sebe.
Različite, a iste.
Čast mi je bila, i odgovornost, da povodom obeležavanja 20. međunarodnog praznika maternjeg jezika i ja kažem par reči. Onih iz najdaljih kutaka duše, kako već biva kada iz vas progovara dete ratnog siročeta, koje je odraslo baš ovde, u Kovačici.
Šapnuli su mi sa moje Planete, da vam prenesem da ne zaboravljate.
