Na automobil u kojem su se nalazili ispaljeno je više od 300 metaka, a do dan danas ne zna se ko ih je ubio.

Ognjen se sada prisjetio najtežeg momenta u životu, kada je mami i sestri trebalo da saopšti da je Zoran ubijen.

- U jedan sat poslije ponoć policajci su zakucali na naša vrata. Dobili su zadatak od nadređenih da nam jave loše vijesti. Saopštili su baš meni. Imao sam samo 16 godina i morao sam da kažem majci i sestri da je tata ubijen - rekao je Ognjen i dodao:

- Nedostaje mi tata i znam da bi moj život bio potpuno drugačiji da se to nije desilo. Bio sam tinejdžer kada se to desilo. Mnogo toga je palo na moja leđa, trudio sam se da majci pomažem koliko sam mogao. Maksimalno se žrtvovala za mene i sestru i zato ću biti večno zahvalan - istakao je Amidžić.

Jedini trag na koji je policija naišla u istrazi je to što je nekoliko dana poslije ubistva u hrvatskom listu izašla priča napisana na osnovu zabilješki koje je Amidžić nosio u torbici.

- Sanjam oca i dan-danas iako je prošlo 29 godina. Taj zločin nije riješen i i dalje lebdi u vazduhu. Bilo je nekih tragova i dokaza u istrazi, recimo zabilješke mog oca, koje je u trenutku pogibije imao u robi, očigledno su nekako došle do hrvatskih novinara. To je bio najopipljiviji trag koji je mogao da se prati tada, ali od toga nije blo ništa. Mislim da je i nemoguće otkriti poslije toliko godina ko je počinilac, ali je jasno kao dan da su to uradile hrvatske vojne snage, tu nema filozofije - ispričao je Ognjen za Hit.

Kaže, strašne stvari je preživeo i poslije toga.