Ако се питате зашто је берба поврћа лоша, упркос добром сјемену, садњи, наводњавању и ђубрењу, можда би требало да размислите да ли сте на прави начин посијали различито поврће и зачине.
Наиме, биљке, као и људи, међусобно гаје узајамну симпатију, али и антипатију. Можда баш у томе лежи разлог катастрофалног ефекта да ваше биљке немају добросусједске односе.
Научно објашњење лежи у томе што у контакту између биљака, гљивица или микроорганизама, долази до издвајања одређене хемикалије, које успоравају или потпуно ометају развој биљке. Представљамо седам парова биљака које не би требало да садите заједно, ако желите да имате богату и квалитетну културу.
Лук и грашак
Лук и грашак се сматрају малициозним непријатељима. Све врсте лука, а посебно празилук, сузбијају раст грашка. Оно што је посебно смртоносно за ову махунарку је садња поред бијелог лука. Њему више одговарају корјенасте биљке, посебно репа, али и першун, као и краставац.
Кромпир и парадајз
Разлог заједничке нетрпељивости између кромпира и парадајза нема никакве везе са мистериозним феноменом алопатије - преносом болести. Блиска веза између ових култура је крива за све. Наиме, кромпир и парадајз припадају истој породици, а зато што у породици постоји историја истих болести, једнако су угрожени. Уколико се саде заједно, долази до размјене штеточина и болести. Исто правило важи и за друге чланове породице: паприка и патлиџан не смију да се саде са кромпиром и парадајзом, преноси Лепа и срећна.
Паприка и пасуљ
Ове културе често постају жртве антракнозе - гљивичне болести која изазива формирање црних тачака, улцерацију стабљика и биљног лишћа, односно оштећења на површини, као и опадање плодова. Она често погађа бундеве, диње, лубенице, јагодичасто воће - малине, рибизле, јагоде. Ове биљке се такође не смију садити са паприком, грашком и пасуљем.
Мрква и мирођија
Мит или не, али искуство више од једне генерације повртара показује да се ова два усјева не смију посадити у комшилуку. Наиме, успорава се раст коријена. Вјерује се да раст шаргарепе такође потискују анис и першун. Али зато грашак, шпинат и лук имају благотворно дејство на сазријевање корјенастог поврћа.
Купус и грожђе
Пракса је показала да би поље купуса требало да буду далеко од чокота винове лозе. Наиме, сматра се да близина ове двије културе погоршава укус грожђа. За тврдњу не постоји научно оправдање, али познаваоци кажу да је ово искуство старо више од 2.000 година. Добар избор за комшије виновој лози су руже, босиљак, здравац, оригано. Они удаљавају штеточине својим снажним мирисом. Може се садити и грашак, пасуљ, дјетелина и купина. Са друге стране, купус воли да се дружи са мирођијом, наном, камилицом, рузмарином, жалфијом и мајчином душицом.
Салата и броколи
Зелена салата не развија се добро тамо гдје је претходно узгајан броколи, а не расте добро ни у непосредној близини овог поврћа. Супстанце које броколи производи у земљишту, потискују раст зелене салате. Поврће које фаворизују раст зелене салате су различите врсте лука, краставци, ротквица, јагода, невен, репа.
Рен и репа
Дефинитивно је непожељно да се узгајају рен и црвена репа. Исто важи и за пасуљ. Ништа мање оштећења рену доноси и близина сунцокрета. Одговарају му броколи, карфиол, зелена салата, шпаргла и лук, па се ове комбинације препоручују повртарима.
