Kada se pomene nikotin prvo na šta se pomisli jeste konzumacija duvanskih proizvoda i njihov uticaj na organizam. Pored toga, decenijama unazad se pogrešno vjerovalo da je nikotin taj koji prouzorkuje bolesti povezane s pušenjem. Međutim, putem mnogih naučnih istraživanja utvrdilo se da između nikotina i duvanskog dima ne stoji znak jednakosti. Toksini i kancerogene supstance u duvanskom dimu, a ne nikotin, uzrokuju različite bolesti koje se povezuju s pušenjem.

U dimu cigarete nalazi se više od šest hiljada različitih štetnih i potencijalno štetnih materija koje nastaju sagorijevanjem duvana. Dim cigarete sadrži i ugljen-monoksid koji, kao što je to slučaj kod pušenja, povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Nikotin svakako nije bez rizika, jer izaziva zavisnost. Pušač apsorbuje otprilike 0,1 miligram nikotina po cigareti. Da bi došlo do trovanja nikotinom sa fatalnim ishodom, pušač bi trebalo da konzumira 400 cigareta ili 20 paklica jednu za drugom.

Nikotin je najviše koncentrovan u duvanu, ali se nalazi i u hrani koju svako od nas svakodnevno konzumira. Tako ga u niskim procentima, ima u paradajzu, krompiru, paprici, pa čak i u plavom patlidžanu, ali i u godži bobicama koje važe za „super hranu“.

Nauka je došla i do podataka koji pokazuju da u pojedinim situacijama nikotin ima i pozitivne efekte, kao u terapiji za parkinsonovu bolest. Konkretno, epidemiolog Harold Khan zaključuje u svojoj studiji da osobe koje konzumiraju nikotin imaju 3 puta manje šanse da obole od ove bolesti. Da su dugogodišnja ispitivanja donijela prilično pozitivne rezultate govori i velika studija koja je podržana od strane Fondacije Majkl Džej Foks.