Усред врелих љетњих дана, градски базени су преплављени посјетиоцима који траже освјежење.
Међутим, дуже излагање сунцу може довести до сунчанице, а несавјесно понашање на базену може се умјесто уживања завршити катастрофално, али уз савјете љекара и брзом реакцијом спасилачких служби људи су на београдским базенима безбједни.
Како бити безбједан на базену
Са рекордним бројем посјетилаца због високих температура све службе задужене за безбједност на базенима су на опрезу, ради се пуним капацитетом, а мр. сци Лазар Врга, клинички специјалиста анестезије и реанимације савјетује грађане да избјегавају сунце у најтоплијем дијелу дана и користе заштитне креме, качкете и шешире.
"Дуже излагање главе сунцу доводи до сунчанице. Први симптоми који се јављају су јака главобоља, повишена тјелесна температура, вртоглавица, поспаност, повраћање… Такву особу требало би смјестити у хладовину, постепено хладити главу и хидрирати. Због великих гужви на градским базенима све службе раде пуним капацитетима, љекарска служба, спасиоци и служба обезбјеђења. Због великих врућина грађанима савјетујемо да не буду по највећем сунцу на базену и да обавезно користе факторе за заштиту коже, као и качкете и шешире како би се заштитили од сунца“, каже доктор Врга.
Он напомиње да велики проблем представља једна група људи на базену, која својим понашањем угрожава остале.
"Акценат би требало ставити на младе који скачу у базен. Осим сто сметају осталим купачима, приликом скока у базен могу да задобију озбиљне повреде, понекад са фаталним исходом. Радити на базену као члан медицинског тима захтијева велико искуство из области ургентне медицине и ортопедије како би се могло одреаговати професионално, указати прва помоћ и помоћи повријеђеном у што краћем временском периоду“, напомиње он.
Др Врга подсјећа да је неопходно да амбуланте на базенима буту адекватно опремљене. Тако ће бити осигуран и квалитет, и брзина пружања помоћи људима, као и беспријекорна санација повреде.
"У амбуланти морамо имати дефибрилатор, ЕКГ апарат, сет за интубацију, реанимацију, завојни материјал и сет за хируршко збрињавање рана, као и медикаментозну терапију. Амбуланта мора посједовати спиналну даску, оковратнике, удлаге за имобилизацију“, каже Врга.
Према његовим ријечима, најчешће повреде су посјекотине, повреде коштано-зглобног система усљед пада и сунчанице, а грађанима савјетује да не конзумирају алкохол на великим врућинама, да у воду улазе непосредно послије оброка, као и да у воду улазе постепено.
“Важно уочити ризичне групе на базену”
Врло је битно да љекарска и спасилачка служба функционишу као тим. Код озбиљних повреда један човјек не може сам да санира, па је врло важно да у помоћ притекну спасиоци који су обучени за пружање прве помоћи.
Зоран Илић, главни спасилац Спасилачке службе, каже да је врло важно уочити ризичне групе на базену како би безбједност људи била беспријекорна.
"То су полупливачи или непливачи које би требало уочити и пребацити у мали базен. У великом базену забрањено је коришћење реквизита као што су лопта, мишићи, гуме и душеци због превенције утапања. Посебно треба пратити старије грађане који имају кардиоваскуларна обољења и друге хроничне болести“, наводи Илић, преноси Блиц.