У мору модерних и необичних имена дјеце, тројица браће из Градишке постали су права интернет сензација. Карађорђе, Тито и Дража Мисимовић – не, то није шала, већ стварна породична прича која фасцинира читав регион.
Иза ових необичних имена крије се отац Витомир Мисимовић, повратник из Аустралије, који је сваком сину дао име по историјској личности из југословенског и српског контекста – али не из дивљења, већ из личне породичне логике.
"Мој отац је волио Краљевину Југославију, Дражу Михаиловића и династију Карађорђевић. Старијем брату дао је име Карађорђе. Тита је често псовао... Из револта ми је дао име Тито", прича данас Тито Мисимовић, рођен 1986. године.
"Полицији је говорио: 'Другови, не псујем ја вашег, него свог Тита"', додао је.
Ова породична прича постала је вирална након анегдоте из основне школе у Врбашкој код Градишке. Када је наставник историје упитао ученике:
"Знате ли ко је био Тито?", није очекивао да ће се јавити двоје дјеце и одговорити:
"Тито је наш тата".
Додали су и детаље који су насмијали цијелу учионицу:
"Ради као вариоц у Глини, долази кући петком, коси траву и сади башту са мамом".
Иако му је име у дјетињству задавало непријатности, Тито данас каже да се никада није покајао.
"Био сам постиђен, нисам знао зашто се сви понашају другачије према мени. Касније сам се навикао и никада нисам желио да га мијењам", прича он.
Занимљивости из свакодневног живота показују да његово име често привлачи пажњу. Тако је приликом уписа сина у матичне књиге, службеница одлучила да остане ван радног времена "због Тита".
У саобраћају, полицајци су му једном опростили прекршај и поручили:
"Срећно, друже Тито, сљедећи пут упали свјетла".
Ипак, није све било лако. Када је желио да крсти дјецу, наишао је на отпор свештеника.
"Рекао је: 'Све може, али Тито не може у цркву'. Тако сам у црквеним књигама уписан као Томислав", додаје он.
Послије Тита, отац Витомир је добио још једног сина, којег је назвао Драгољуб – по Дражи Михаиловићу. Тако су у њиховој кући одрасли Тито, Дража и Карађорђе – као права "жива енциклопедија историје Балкана".
"Кад би нас комшије видјеле како идемо држећи се за руке, говорили су: 'Види како се воле Тито и Дража'. И то је била истина", каже Тито, а преноси "Београд.ин".
Тито данас живи у Глини, ради као вариоц, школује дјецу и гради породичну кућу. Супруга Зора није била импресионирана његовим именом, али није ни имала ништа против.
Зора се удала за Тита, причају мјештани.
"Али она га је гледала као човјека, не као историју", додају.
На послу му име често отвара теме за разговор. Људи га се сјећају с носталгијом, а неки га и часте.
"Старији често кажу: 'Ех, Тито је био ред, рад и дисциплина!' Па ме почасте пићем", прича Тито.
О Јосипу Брозу, његов имењак каже:
"Не мислим ништа лоше, читао сам и чуо доста позитивног о њему".
Већ годинама машта да посјети Кумровец, родно мјесто Јосипа Броза Тита.
Ова несвакидашња породична прича из Градишке показује да се историја не мора само учити, понекад се она и живи. И то у најбуквалнијем могућем смислу. У свијету гдје сви траже аутентичност, породица Мисимовић је пронашла сопствени, можда контроверзан, али дубоко личан, начин да буде другачија. И то не само по имену.
.jpg)
