Муцање се у дјечијој доби може појавити у периоду интензивног развоја говора, односно у доби између друге и треће године дјететовог живота. У тој фази, дијете жели много тога рећи, али још није спремно за спретну моторичку изведбу ријечи или реченица које жели изговорити.
Животна доб
Током говорно-језичког развоја већ од најраније доби код неке дјеце можемо примијетити да не говоре глатко. Муцање најчешће започиње у дјетињству, али се може појавити у било којој животној доби. Како бисмо уопште разумјели шта је то муцање, морамо прво знати какав је то говор за који можемо рећи да тече глатко, односно да је течан.
Течан говор је онај говор у којем усклађени покрети говорних органа обликују правилан ритам, висину, нагласак и мелодију ријечи или реченице. Тако муцање дефинирамо као синдром бројних обиљежја на говорном, језичком, психолошком, тјелесном и социјалном подручју.
Јачина варира од блажих па све до тешких облика муцања, који ометају човјеково свакодневно функционирање.
Интензивни развој
Муцање се у дјечијој доби може појавити у периоду интензивног развоја говора, односно у доби између друге и треће године дјететовог живота. У тој фази, дијете жели много тога рећи, али још није спремно за спретну моторичку изведбу ријечи или реченица које жели изговорити. Тако често можемо чути како дијете застајкује у говору, како понавља дијелове говора, оклијева, убацује разне поштапалице, продужује гласове.
Различити узроци
Логопед је тај који ће процијенити хоће ли то дијете заиста муцати једног дана или је то само пролазна фаза нормалног говорног развоја. Узроци муцања су различити и различито утјечу на свакога од нас. Веома је битно знати постоји ли неко у породици ко муца, је ли одрасла особа или дијете које муца имало неки стресни догађај у свом животу.
Сложен проблем
Муцање је сложен проблем на којем се мора радити на више нивоа те су потребни стрпљење и упорност највише оних којих се морају суочити, упознати, али и прихватити самог себе као особу која муца.
Код куће не скрећите дјетету пажњу на његов говор, осигурајте дјетету мирну атмосферу, играјте се с њим, покушајте што мање својим изразом лица показати да нешто није уреду, упознајте околину с дјететовим проблемом. Неки терапијски поступци се управо и темеље само на раду с родитељима, јер су они кључни фактор у говорно-језичком и, уопште, цјелокупном развоју дјетета.
Они су ти који ће му осигурати услове у којима ће се осјећати сигурно. Уколико примјетите да дијете не говори течно или да показује неке знакове муцања, требате се што прије обратити стручњаку.
