Истраживања су показала да су прве двије године живота дјетета најважније у контексту његово успјеха у животу. Ево зашто је баш тај узраст најважнији и оставља најдубљи траг.
Новинар и аутор Питер Ловенхајм у својој књизи Тхе Аттацхмент Еффецт пише да је рана повезаност коју дјеца имају са родитељима оно што одређује шта ће и какви ће они постати.
Истраживање је показало да су прве двије године живота најважније као одреднице за успјех дјетета јер се управо у том периоду формира повезаност са родитељима. Како је то могуће?
Ствар је у томе да се читав живот људи заснива на међуљудским везама, а нова истраживања су показала да везе које се оформе у прве двије године живота имају дубок ефекта на то како се дијете касније, када одрасте, понаша у различитим људским односима, у контекту љубави, посла, политике.
Ловенхајм је годинама истраживао важност повезаности дјетета са родитељима, разговарао је са бројним научницима о овој теми, и ево до којих је закључака дошао.
Он је на почетку објаснио и шта се крије иза науке о повезаности.
"Наука о повезаности је изграђена на идејама Џона Болбија, британског психолога који је радио у времену након Другог свјетског рата. Он је развио теорију повезаности, која у суштини каже да људска бића рођена беспомоћна, те да су програмирана од рођења да пронађу и повежу се са компетентном и поузданом особом ради заштите".
Ловенхајм је истакао да је та прва особа са којом се дијете повезује најчешће мајка, али не мора нужно да буде, већ то може да буде и тата, бака, дјед или нека друга одрасла особа.
"Али, квалитет те прве повезаности, да ли је та веза стабилна, пуна љубави или је недосљедна, чак одсутна, обликоваће мозак који се тек развија и утицаће на то како се особа понаша у односу са другима. Рекао бих да, секундарно, такође утиче и на то како особа реагује на стрес или опасност", објаснио је Ловенхајм за YоурТанго.
Он истиче да ефекат те прве повезаности не траје само у дјетињству, већ током цијелог живота.
"Утицаће на то како се та особа, када одрасте, односи према дјеци и старијима, љубавним партнерима, супружнику, најближим пријатељима, колегама на послу, саиграчима у спортским тимовима, па чак и на то како се односи према политици или према Богу. Дакле, то је доживотни ефекат".
У складу са тим, он сматра да је најважнији задатак сваког родитеља да са дјететом изгради сигуран однос или сигурну повезаност.
"Да би се изградила таква веза, потребно је да родитељи буде досљедни, да брину о дјетету и да буду довољно осјетљиви да на прави начин реагују и прочитају сигнале које дијете шаље, како би на његове потребе одговорили онако како треба", каже Ловенхајм, додајући да за почетак маме и тате треба да науче да разликују дјететов плач – када плаче јер је гладно, када жели само загрљај и слично.
"Да бисмо то урадили генерално морамо да будемо близу своје дјеце, да научимо да правилно препознајемо њихове сигнале".
Он је објаснио и шта кажу истраживања о утицају сигурне повезаности.
"Истраживања показују да дјеца која у раном узрасту успоставе блиску повезаност добијају велику награду. Они генерално лакше вјерују другима, пријатно им је да буду блиски са другима. Када наиђу на изазове у животу – болести, повреде, губитак посла, губитак вољене особе, генерално су много отпорнији и могу боље да се изборе са тим. На крају, способни су и да имају стабилне, здравље везе, а то је заиста доста", закључује Ловенхајм.
