Отуђеност између родитеља и дјеце је све чешћа појава, посебно у времену када нове генерације све више цијене емоционално здравље, постављање граница и позитивну комуникацију.
Родитељи који су одрасли у окружењу у којем је ауторитет био важнији од међусобног разумијевања се тешко сналазе у новим облицима родитељских односа. Када се суоче с потребом своје дјеце за постављањем граница, позивом на одговорност или потпуним прекидом односа, многи од њих остају збуњени и повријеђени.
Искуства стручњака показују да одређени обрасци понашања родитеља могу довести до отуђења. Савјетници и стручњаци за породичне односе појаснили су које навике родитеља могу довести до тог проблема.
Савјетница и терапеуткиња ЛуоЛоу Палмер тврди да родитељи који емоционално уцјењују своју дјецу често постају изоловани. Поједини примјери таквих манипулација укључују захтјеве да породица празнике проводи скупа, те као родитељи врше притиске на дјецу да остану у контакту с чланом породице с којим то не желе, форсирају дјецу на брак и наговарају их на избор каријере који дјеци не одговара.
Брачни савјетник Ларри Мицхел појаснио је да родитељи који покушавају задржати однос с дјецом кроз осјећај дужности умјесто кроз искрену повезаност, често доживљавају одбацивање.
Мицхел наглашава да родитељи који често преиспитују одлуке своје дјеце или их третирају као да нису способни да се носе са својим животом, нарушавају њихово самопоуздање. У тим случајевима дјеца одлучују да се дистанцирају како би доказала своју независност.
Према брачној савјетници Сусан Аллан, родитељи који су у младости били подложни строгом одгоју, често понављају исти образац у властитим односима. Уколико такав начин контроле пренесу и на партнерске односе, може доћи до великих проблема укључујући и сукобе у породици.
Када одрасла дјеца схвате утицај родитељског осуђивања на њихове односе, често се дистанцирају како би се носила с траумама из прошлости, остављајући родитеље изолованим.
