Neki bi rekli da su roditelji „u dobra stara vremena“, prije pojave interneta i društvenih mreža ipak imali načina da zadrže kontrolu nad ponašanjem svoje djece i zaštite ih od upuštanja u rizične poduhvate. Ali zahvaljujući društvenim mrežama, ljudi sa glupim i opasnim idejama sada samo jednim klikom postaju sveprisutni u životu djece.

Želja za prihvatanjem, isticanjem i slavom navešće ih da pokušaju gotovo sve. Često, što je nešto opasnije, to su spremniji da probaju. To dokazuje i podatak da neobični, zastrašujući i jezivi video-snimci privlače najviše publike.

Nesrećna djevojčica iz Palerma je pronađena u kupatilu sa pojasom oko vrata zavezanim za radijator i mobilnim telefonom u ruci. Pretpostavlja se da je prihvatila učešće u „igri gušenja", odnosno „igri onesvešćivanja“.

Ovaj izazov nije nov i već godinama kruži internetom i društvenim mrežama. Učesnici namerno prekidaju dodtok kiseonika, praktično pokušavaju da se uguše, sa ciljem da navodno izazovu osjećaj euforije koju čovek doživi prije nego što će umreti, ili dok ne izgube svijest. Podaci koje je imao američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti još 2008. godine navode da se ovoj „igri“ mogu pripisati najmanje 82 smrtna slučaja.

Postavlja se pitanje ko je ovo smislio i kako to da se ova „igra“ opasna po život tako dugo zadržala na društvenim mrežama? Čak ima i haštagove poput #thechoking game i #passoutchllenge.

Ko smišlja ove „izazove“?

Mnogi su čuli i za izazove poput „selotejpa“, zatim izazov u kome se piju antihistaminici, izazov da progutate kašiku cimeta bez vode, da pojedete kapsulu deterdženta za veš ili izazov soli i leda. Svi oni prouzrokuju ozbiljne posledice po zdravlje, a često dovode i do smrtnih ishoda. 

U „izazovu selotejpa“ trebalo je da se osoba priveže za neki stub ili komad nameštaja, a zatim pokuša da se oslobodi. U jednom konkretnom slučaju, tinejdžer je pao, povredio očnu duplju što je dovelo do pucanja krvnog suda u mozgu i bio je u kritičnom stanju.

Drugi izazov traži da se proguta kašika cimeta bez vode. Možda i ne zvuči tako zastrašujuće, ali jedan dečak je pokušao ovo da izvede, ugušio se i umro.

Jedan od trenutno vrlo popularnih izazova na društvenim mrežama poput Tik-toka je i da uključite punjač telefona u utičnicu i dodirnete novčićem po zupcima. Ne samo što postoji opasnost od strujnog udara, već i od izazivanja požara, što se naravno više puta i dogodilo.

Nedavno se na Tik-toku pojavio video-snimak koji podstiče gledaoce da uzimaju prekomerne doze lijekova protiv alergije - antihistaminika, što je dovelo do više trovanja, pa i fatalnih ishoda.

U „vatrenom izazovu“ ljudi su se polivali zapaljivom tečnošću i palili, a tu je bio i izazov soli i leda koji se pojavio u januaru 2019. u kome treba da pospete so na kožu i pritisnete kockom leda, pa ko duže može da izdrži bol. Ovaj izazov je ostavio učesnicima opekotine drugog, pa čak i trećeg stepena, a pojedinima je bila potrebna i transplantacija kože.

Još 2018. godine su tinejdžeri izazivali jedni druge da postave na mrežu snimak kako gutaju kapsule deterdženta za veš.

Rizično ponašanje je svojstveno tinejdžerima

Zašto su tinejdžeri podložni ovako rizičnom ponašanju? Neurolozi kažu da je dio mozga zadužen za racionalno mišljenje, prefrontalni korteks, nije u potpunosti razvijen do sredine 20-ih. To znači da su tinejdžeri prirodno impulsivniji i da će vjerovatno djelovati prije nego što razmisle o svim posljedicama.

Zato će prenebregnuti činjenicu da je deterdžent za veš otrov ili da će im antihistaminici izazvati ozbiljne srčane probleme, pa i komu. Ono na šta su oni usredsređeni je da budu popularni i da dobiju što više pohvala i komentara od svojih vršnjaka na društvenim mrežama.

Kako roditelji da povrate kontrolu

Roditelji nastradale devojčice iz Palerma nisu ni znali da njihova ćerka ima više naloga na različitim društvenim mrežama, mislili su da Tik-tok prati zbog plesnih tačaka. I vjerovatno nisu jedini, ali to ne znači da su manje odgovorni što nisu obratili pažnju čime se dijete zabavlja.

Roditelji bi morali da idu u korak sa razvojem tehnologije i novim izazovima sa kojima se djeca suočavaju. Neki psiholozi savjetuju sledeće korake:

– Na primjer, raspitajte se šta sve od takvih izazova kola društvenim mrežama i navedite dijete na razgovor tako što ćete ga ohrabriti da pokuša da vas iznenadi, da vam kaže nešto što vi niste čuli. Pitajte mirno, bez osuđivanja, šta misle o tim izazovima.

– Ako tinejdžeri pominju interesovanje za učešće u izazovu, direktnim pitanjima ih podstaknite da razmisle o svakom koraku izazova. Zamolite ih da razmotre najgore ishode – opekotine ili odlazak u bolnicu, na primjer.

– Zamolite ih da razmisle zašto bi to učinili – i da li to vrijedi. Da li su lajkovi i komentari vrijedni vremena provedenog u urgentnom centru?

– Obavezno budite „prijatelji“ na društvenim mrežama sa svojom djecom, jer ako pratite dešavanja na ovim platformama, to će vam pomoći da budete u kontaktu sa onim što se događa u njihovom svakodnevnom životu.

– Pratite šta objavljuju na svojoj stranici kako biste saznali šta se dešava u školi i šta rade njihovi prijatelji. Ako ne žele da sarađuju, moraćete da im zapretite da s obzirom na to da vi plaćate njihove račune i kupujete uređaje, da im ih možete i oduzeti.

– Djeca su često spremnija da pričaju o iskustvima svojih vršnjaka nego o sebi. Tako što ćete se raspitivati o tome šta je popularno u školi, šta rade prijatelji, dobićete više odgovora nego da ste direktno pitali šta oni rade. 

– Bez obzira na sve, najvažnije je imati što aktivniju komunikaciju sa djecom i nastojati da što manje osuđujete njihovo ponašanje. Umjesto toga, mirno razgovarajte o opasnostima u tim izborima.