Ovi fosilni ostaci potiču od tri odvojena dinosaurusa iz biljojedske grupe sarupoda, čiji su najpoznatiji predstavnici diplodocus i brontosaurus. Ova nova vrsta dobila je ime Lavocatisaurus agrioensis. 

„Pronašli smo većinu kranijalnih kostiju: njušku, vilicu, dosta zuba, takođe i kosti koje ocrtavaju očne šupljine, na primjer, te smo mogli da uradimo gotovo kompletnu rekonstrukciju“, kaže Hose Luis Karbaljido, istraživač iz Muzeja i nacionalnog savjeta za naučna istraživanja „Eđidio Feruljo“. 

Takođe, pronađeni su i dijelovi vrata, repa i leđa. 

„Ne samo da je ovo otkriće nove vrste u oblasti gdje ne očekujete da biste mogli pronaći fosile, već je lobanja ove životinje sačuvana skoro u potpunosti“, dodaje Karbaljido. 

Ovi fosilni ostaci pripadali su jednom odraslom dinosaurusu dugom oko 12 metara i dvojici mladih, čija se dužina kretala između šest i sedam metara. 

Paleontolozi kažu da su se ovi dinosaurusi kretali unaokolo u grupi i da su umrli zajedno. 

„Ovo otkriće jednog odraslog i dva mlada dinosaurusa takođe označava prvi zapis o grupnom premjštanju među dinosaurusima roda rebbachisaurus“, kaže vodeći autor ove studije Hose Ignasio Kanudo sa Univerziteta u Saragosi. 

Oblast u kojoj su ovi fosili pronađeni nije uobičajena za dinosauruse, budući da je u to doba bila pustinja sa sporadičnim jezerima. 

Saurpodi su bili najveća stvorenja koja su ikada hodala ovom planetom. Vjeruje se da je supersaurus mogao da dostigne dužinu i do 33-34 metra, a argentinosaurus je mogao da teži i do 120 tona. 

Oni su bili biljojedi koji su hodali četvoronoške, imali su duge vratove i repove, masivna tijela i male glave. 

Ali ovo otkriće iz provincije Neukven, objavljeno u naučnom časopisu Acta Palaeontologica Polonica, ostaje veliko iznenađenje. 

„Neko bi mogao i da zamisli da je ova grupa sauropoda mogla da se prilagodi selidbi u daleko suvlja okruženja, sa malo vegetacije, malo vlažnosti i malo vode, ipak, to je i dalje oblast u kojoj nikada ne biste tražili fosile“, navodi Karbaljido.