Привлачност између људи често почиње визуалним утиском, а иако се касније много тога темељи на личности, хумору и заједничким интересима – први утисак често зависи од изгледа.
Нова студија доноси конкретне податке о томе које дијелове лица мушкарци и жене највише посматрају када процјењују физичку привлачност потенцијалног партнера.
Који дио лица највише привлачи пажњу?
Студија објављена у часопису Д Ларингоскоп, а спроведена од стране истраживача с Мејо Клиник, користила је технологију за праћење покрета ока да би анализирала на које дијелове лица људи гледају када оцјењују привлачност. Учествовало је 154 особе које су гледале слике 40 различитих мушких и женских лица, свако по 10 секунди. Лица су била без шминке и без израза лица.
Учесници су подијељени у три групе. Једна група требала је оцијенити привлачност лица, друга тражила је знакове естетске хирургије, док трећој групи није дат никакав задатак.
Резултати су показали да сви учесници највише гледају централне дијелове лица – уста, нос и очи. Међутим, код оних који су активно оцјењивали привлачност, поглед се чешће задржавао на доњој половини лица – конкретно на устима, носу и образима.
Мушкарци су највише пажње посвећивали устима код жена када су их оцјењивали као привлачне, док су жене више пажње усмјеравале на очи и косу мушкараца приликом процјене њихове привлачности. Лица која су добила ниже оцјене привлачности изазивала су више погледа према врату и челу, што су истраживачи повезали с одсуством "централне привлачности".
Шта ово значи?
Док мушкарци највише гледају уста, жене гледају очи и косу. Међутим, сви инстинктивно анализирају централне дијелове лица када процјењују нечију привлачност. Наиме, ова студија потврђује да мушкарци и жене имају различите визуалне приоритете када је у питању процјена физичке привлачности.
Такође, резултати би могли имати практичну примјену у естетској медицини, јер указују које карактеристике лице чине привлачнијим и на које се треба фокусирати при корективним захватима.
Ограничења студије
Аутори истичу да су резултати ограничени јер су кориштене дводимензионалне слике, док се у стварности људи крећу, изражавају емоције и говоре. Такође, индивидуалне преференције, култура и прошла искуства играју важну улогу.
Ово истраживање не само да разоткрива наше несвјесне процесе, већ може послужити и као водич за даљње проучавање људске привлачности, како у друштвеном тако и у медицинском контексту, преноси Аваз.
