У друштву које воли да поставља границе, 63-годишња Мери Калверт одлучила је да их – помјери. Не због провокације. Не због потребе за пажњом. Већ зато што је, како каже, у љубави, сексу и браку пронашла свој баланс.
Њен брак са супругом Беријем траје више од четири деценије. Имају унуке, заједнички бизнис активан свингерски живот који траје више од 30 година. За многе шокантно. За њих – аутентично.
“Муж ме увео у свијет свингера – и никад се нисмо соврнули уназад”
Њихова прича почела је као и многе друге – заљубили су се као тинејџери, вјенчали са 19 година, прошли кроз све класичне фазе брака. А онда је једног дана, у касним двадесетима, Бери донио свингерски часопис који је узео од колеге.
– Прво сам мислила да се шали. Али онда сам га кришом листала. И… допало ми се – истакла је.
Ускоро су преко огласа упознали први свингерски пар. Било је, каже Мери, као први дан школе – узбуђење, трема и интуиција да улазе у нешто што ће промијенити све.
“Једне ноћи спавала сам са 14 мушкараца – и осјећала се моћно”
За разлику од стереотипа, Мери не осјећа стид нити потребу да правда свој животни избор. У свом “најинтензивнијем периоду”, имала је више од 100 сексуалних партнера годишње.
– Неке жене се баве јогом. Неке кувају. Ја волим секс. Он ме чини живом – рекла је она.
Најлуђа ноћ? Свингерска журка у Манчестеру, када је спавала са 14 мушкараца.
– Било је као да сам завршила најнапорнији тренинг у животу – рекла је кроз смијех.
Љубав и секс – али са различитим партнерима
Мери и Бери свој брак описују као емоционално моногаман, али сексуално отворен. Њихова правила су јасна: искреност, повјерење и без љубоморе.
– Секс и љубав нису иста ствар. Он зна да га волим. И ја знам да он воли мене. То је оно што нас држи заједно – рекла је она.
Отворили су свингерски клуб – али се никада нису “играли” на радном мјесту
Године 1997. отворили су свој приватни клуб за свингере у Шефилду. Данас су домаћини, али и даље – учесници. И то врло професионално.
– Док је клуб отворен, не учествујемо. Кад се врата затворе – онда се опуштамо – рекла је она.
Жеља и даље постоји, али се тијело мијења – и то је у реду
Због операције кољена, прошла година била је нешто мирнија: само три љубавника. Али Мери не тражи млађе, не покушава да изгледа двадесет година млађе. Она само живи своје тијело и своје жеље без стида.
– Ако сам мушкарцима и даље привлачна – зашто да то негирам? – истакла је.
Порука за крај: “Жалим једино што раније нисмо почели”
Када их питају да ли се кају, она и њен супруг имају кратак одговор: “Жао нам је што нисмо раније пронашли онај часопис.”
Њихова прича можда није за свакога. Али је – њихова. А у свијету у којем многи живе по туђим правилима, то је већ револуција.
.webp)
