Природа човјека је да буде рањив, а покушај порицања ове чињенице не доноси добре резултате. Упркос томе, постоје укоријењене идеје о мушкарцима које се женама усађују од малих ногу, а било би боље да им нико никада не повјерује.
Ови митови често изазивају нереална очекивања у везама и многе жене их преузимају из женских часописа, романтичних филмова или од старијих и искуснијих чланова породице. Међутим, као што жене не воле генерализације, исто важи и за мушкарце.
Мит 1: Мушкарци су зависни од секса
Истина је да мушкарци нису зависни од секса, осим оних са специфичним психолошким проблемима који захтијевају стручну помоћ. Након адолесценције, њихова сексуална жеља опада, док је код жена либидо стабилан од пубертета до менопаузе. Велика је заблуда да мушкарци желе секс више од жена.
Мит 2: Мушкарци су мање емотивни
Мушкарце од малих ногу уче да не показују осјећања, док се дјевојчицама то дозвољава. Када су дјечаци спријечени да изразе тугу или бригу, та осјећања не нестају, већ се потискују, што није здраво. Плакање и показивање рањивости је здрав начин суочавања са негативним ситуацијама, јер помаже у ослобађању стреса и пружа утјеху.
Мит 3: Само савршен мушкарац заслужује пажњу
Током завођења, жена је често приказана као принцеза коју треба освојити, док је мушкарац храбри витез без мане. Ако се испостави да је он обичан човјек, није вриједан пажње. Међутим, нити су жене принцезе, нити су мушкарци принчеви на бијелом коњу. Права веза се заснива на равнотежи између међусобног поштовања и љубави, гдје су оба партнера једнака.
Мит 4: Мушкарце привлаче само жене одређеног типа тијела
Постоји заблуда да мушкарце привлаче само жене са великим грудима, уским струком и заобљеном задњицом, док би се могло тврдити да жене воле само високе мушкарце са мишићавим торзом. Иако мушкарце еволуцијски привлаче жене са ужим струком и ширим боковима, људи су еволуирали и имају различите укусе и преференције.
Мит 5: Када пронађете праву особу, све ће доћи на своје мјесто
Ова идеја је проистекла из популарне културе и вјеровања у сродне душе. Међутим, за остварење добре и срећне везе, треба почети од себе. Потребно је напустити мисао да нам је неко други потребан да нас употпуни. Почетак свега је љубав према себи. Када довољно сазремо да знамо ко смо, шта желимо и шта не, можемо пронаћи особу са којом ћемо имати равноправан однос заснован на љубави и поштовању, а не зависност и очекивања да ће партнер испунити наше потребе и излијечити наше ране. То је прије свега наш посао.
