Требињски вајар Миливој Бокић свој сан вајао је 17 година. Толико је трајала градња галерије коју је је сам осмислио. Током деценију ипо градње, требињски вајар је уносио промјене, мијењао детаље док није добио изглед какав је желио.
У његовој галерији скулптуре су у препознатљивом "загрљају“ дрвета и камена стална поставка Бокићеве умјетничке задужбине. Све што се може видјети у Галерији Бокић, како каже вајар Миливој, су снови које је сањарио цијели свој живот. А цијели радни вијек проводио је по Европи отварајући изложбе.
"Ја сам имао изложбе по цијелој Европи, у великим градовима. Након рата сам имао петнаестак изложби по Европи, био сам прихваћен. Излагао сам у Паризу, Берлину... И тамо су обичаји као код нас, сви долазе са флашом“, каже вајар Миливоје Бокић.
Бокић додаје да онај ко је научио да ради не може да лежи.
"Тако је и код мене. Рад је навика а ја волим да радим, радим и данас. Радим једну скулптуру од 3,6 метара, 1:2, наравно. Од камена који је тежак десет тона. Скела мора да буде висока“, прича Бокић.
Иза Миливоја Бокића стоји више од 56 година умјетничког рада са више од 135 изложби широм свијета. Скулптуре Миливој Бокић налазе се у многим галаријама и приватним колекцијама по европским центрима. Колико његових скулптура тренутно краси галерије и приватне збирке по свијету не зна тачно, али, како каже, уз помоћ њих успио је да сагради свој сан.
"Моја прва скулптура био је аутопортрет. То изгледа сви тако раде, да виде могу ли даље. Ја сам почео 1959. године. Прва изложба била је у мом мјесту, па у Дубровнику. У Београду сам излагао шездесете године на Теразијама“, каже Бокић.
Захваљујући њему, У галерији је своја дјела ујединило 48 ликовних стваралаца Источне Херцеговине Задовољан је, каже, што је галерија заживјела и ријешио је да буде стално отворена за посјетиоце.
