Познати српски глумац Жарко Лаушевић преминуо је у 64. години послије кратке и тешке болести. Датум и мјесто сахране биће накнадно саопштени.
Каријера Жарка Лаушевића била је каријера коју би свако пожелио.
Било да је играо главну улогу или епизоду, Лаушевићеви ликови редовно су улазили у антологије најбољих глумачких остварења.
Већ 1982., са 22 године, добио је прву филмску улогу и од тада је сваке сезоне имао неку филмску, телевизијску или позоришну премијеру.
Рођен је 19. јануара 1960. године на Цетињу. Дипломирао је глуму на Факултету драмских уметности у Београду, a био је члан Југословенског драмског позоришта.
Улогом у филму "Прогон" дебитовао је на филму 1982. године. Исте године остварио је значајне улоге у филмовима "Савамала" и "Директан пренос". Велику славу доживео је са једном од главних улога у ТВ серији "Сиви дом" (1984).
Играо је улоге у више од двадесет филмова и телевизијских серија, међу којима су: "Шмекер“ (1985), "Свечана обавеза“ (ТВ) (1986), "Догодило се на данашњи дан“ (1987), "Официр с ружом“ (1987), "Браћа по матери“ (1988), "Бој на Косову“ (1989), "Оригинал фалсификата“ (1991), "Боље од бекства“ (1993), "Кажи зашто ме остави“ (1993), Нож (1999).
Послије више од деценије паузе враћа се на велико платно улогом иконописца Саве у филму Тајна нечисте крви (2012). Након тога, ниже улоге у филмовима "Смрдљива бајка" (2015) и "Сенке над Балканом" (2017) гдје тумачи принца Ђорђа Карађорђевића.
ТВ публици представио се 2018. године маестралном улогом Аћима Катића и серији "Корени“. Играо је и у "Државном службенику“ (2019-2020), "Име народа“ (2020), "Александар од Југославије“ (2021), "Калкански кругови“ (2021), "Време зла“ (2021), "Лето кад сам научила да летим" и "Хероји“ (2022) и "Хероји Халијарда“ гдје тумачи "Косту Јовића“ (2023).
Добитник је бројних награда почев од "Златне арена“ у Пули за најбољу мушку улогу у филму "Официр с ружом“, 1987. године, "Цара Константина" у Нишу исте године, као и награда "Град театар“ и "Зоран Радмиловић“ за улогу Кањоша Мацедоновића (1989), власник је "Гранд-при Наиса“ (2016) и "Златне антене“ (2019).
