Свестрани књижевник и преводилац Рајко Лукач преминуо је у 73. години, саопштено је из Српског књижевног друштва, чији је био члан.
Лукач је рођен 3. марта 1952. године у Међеђи код тадашње Дубице, а школовао се у тим мјестима и Старом Петровом Селу, док је српскохрватски језик и југословенску књижевност дипломирао на Филолошком факултету у Београду.
Аутор је више књига поезије међу којима су "Плавуша и путник", "Спирално степениште", "Јапија за ћивот", а писао је и књиге поезије за дјецу попут наслова "Мачја пређа", "Хвалисавко у копачкама од седам миља" и многих других.
Лукач је аутор романа "Чипкарска школа", "Љетне санте", "Божји угодници", "Архивске гробнице", "Хроничар", "Звоно над међама", "Дивит и рукописи" и "Цуррицулум витае", а међу романима за младе ту су "Најгори надимак на свијету", "Ухвати вјетар", "Страшније од најстрашнијег", "Махараџа од Инђије" и "Изгубљене странице", преносе Независне.
Рајко Лукач је аутор већег броја књига прича за одрасле и дјецу, као и драма и сценарија и антологија.
Он је књижевну и филмску критику, путописе, фељтоне, интервјуе са умјетницима, есеје и друге чланке о културним и политичким догађајима објављивао у новинама, књижевној периодици и зборницима, као и књижевну критику и преводе поезије са македонског језика.
Лукачеве пјесме и приче заступљене су у двадесетак антологија српске позије и прозе, а о његовим књигама објављено је више од стотину критика и двадесетак интервјуа.
