Попај и Тинтин, два класична стрипска јунака, која су се први пут појавила 1929. од 1. јануара 2025. су у јавном власништву, што значи да се њихов лик може користити без дозволе или плаћања досадашњим власницима ауторских права.
Попаја је створио стрип-цртач Е. К. Сегар, а први пут се појавио у новинама “Thimble Theater” 1929.
Прве ријечи изговорио је када га је други јунак питао да ли је морнар.
“Мислиш ли да сам каубој?”, саркастично му је одговорио снагатор са лулом и морнарском капицом, што је то требало да му буде и посљедња реплика. Међутим, задржао се као стални јунак, који ће кроз деценије добити још много пријатеља и непријатеља, као и чудесни извор снаге – конзервирани шпинат.
Први кратки анимирани филмови са његовим ликом снимљени су 1933, тако да они остају под заштитом, баш као и филм (1980) Роберта Алтмана са Робином Вилијамсом у улози Попаја и Шели Дувал као Оливе.
И интелигентни Тинтин, који је најприје требало да буде тек недјељни забавни додатак Белгијском листу “Ле Вингтиèме Сиèцле”, од ове Нове године је у јавном власништву, барем у оном облику у ком је први пут представљен.
Касније инкарнације, којих је било много, и даље ће бити ван домашаја јавности, пише Euronews.
Прошла година била је прекретница, када је ријеч о истеку ауторских права, будући да је тада Мики Маус, прва Дизнијева анимирана “звијезда”, доспио у јавно власништво.
– То је прави ковчег с благом! Постоји на десетине нових стрипова с Микијем у којима први пут говори и носи познате бијеле рукавице – каже Џенифер Џенкинс, директорка Ђуковог центра за проучавање јавног домена.
Наставила је причу.
– Ту су и ремек-ђела Фокнера и Хемингвеја, први звучни филм Алфреда Хичкока, Сесила Б. Демила и Џона Форда, као и невјероватна музика Фетса Волера, Кола Портера и Џорџа Гершвина. Врло узбудљиво – каже Џенкинс.
Романи, филмови, пјесме…
У јавном су власништву и књиге попут Фокнерове “Бука и бес” и Хемингвејеве “Збогом оружје”, као и први Стајнбеков роман “Златни пехар”.
Прикључиће им се и “Сопствена соба” Вирџиније Вулф, продужени есеј, који се сматра феминистичком прекретницом у модерној књижевности.
У јавном домену је и “Уцјена” Алфреда Хичкока, чије је снимање започето као нијеми филм, али је током продукције одлучено да се ипак убаци звук, због чега постоје двије различите верзије.
Авантура Џона Форда “Црна стража” такође је у овој категорији, као и “Динамит”, први звучни филм Сесила Б. Демила.
И бројне култне музичке нумере биће у јавном власништву, а међу њима су композиције Кола Портера “What Ис This Thing Called Лове?” и “Типтое Through the Тулипс”, као и џез класик “Аин’т Мисбехавин” који су написали Фетс Волер и Хари Брукс, преноси Euronews.