Црногорски кантаутор важио је за једног од најпознатијих музичара на простору бивше Југославије, а онда је преко ноћи његова каријера угашена. Послије породичне трагедије, Миладин Шобић је одлучио да се повуче из свијета музике.
Миладин Шобић је рођен 7. јануара 1956. у Никшићу гдје је одрастао и завршио средњу школу. Након средње школе одселио се у Дубровник, гдје је уписао Факултет за туризам.
У студентским данима је и написао своје најпознатије пјесме, а 1975. је снимио је први сингл „То сам ја“/„Зазвони звоно“.
Објавио је два албума, „Ожиљак“ (Дискотон 1981) и „Умјесто глупости“ (Дискотон 1982), који је достигао платинасти тираж. Такође је снимио и трећи албум, „Барутана љубави“ који никад није објављен.
Наиме, након тешке болести и смрти своје сестре, Шобић је престао да се бави музиком и повукао се из јавног живота. Након тога, вратио се да живи у свој родни град, Никшић, а о њему су почеле да круже разне легенде.
Колика је снажна ауторска фигура био свједочи и то да је у једном интервјуу Ђорђе Балашевић изјавио да откад Шобић не свира, он више нема правог конкурента.
– Чињеница је да сам Миладина Шобића волио и да је тада постојала једна добра и интересантна плејада кантаутора. Миладин је много ближи Ибрици Јусићу, врстан гитариста… То су биле неке шансоњерске вечери које су биле у заиста доброј конкуренцији – изјавио је једном приликом Балашевић.
Иако се причало о Шобићевом повратку, он се никада није вратио музици. Почетком 2013. године Шобић је усљед можданог удара примљен у никшићку хитну службу. Након указане помоћи хитно је пребачен на клинику за неурохирургију у Клинички центар Црне Горе, гдје је оперисан.
Шобић је те године добио и највеће признање Никшића, награду „18. новембар“. Почетком 2014. на компакт диску реиздати су његови албуми, а цјелокупан приход од продаје ишао је у фонд за његово лијечење. Године 2016. је добио годишњу награду “13. јул”, а затим и статус истакнутог културног ствараоца у Црној Гори.
