Ако би смо играли игру погодите назив филма према опису радње онда би прича ишла овако. Бивши пилот који је трагично одвео цијелу своју екипу у смрт има страх од летења као посљедицу свих ових догађаја. Када га партнерка напусти, он се укрцава у авион у којем је она, надајући се новој прилици.
Тада се у причу мијеша судбина па се тако обојица пилота, али и велики број путника отрује храном. Како не постоји ни једна друга опција пред бившим пилотом је тежак задатак, да савлада своју трауму и безбједно приземљи авион. Ако сте који случајем рекли „Има ли пилота у авиону (Airplane!)“из 1980. године ваш одговор је тачан. Ако сте рекли „Нулти сат (Zero Hour!)“ из 1957. године опет сте у праву.
Намеће се питање како и једно и друго може бити истина, али вјеровали или не „Има ли пилота у авиону“ није само једна од најбољих комедија у историји већ и римејк филма „Нулти сат“, иако је овај други филм напета драма, а први пародија за памћење. Иако је „Имали пилота у авиону“ жанровски супротан од изворног филма, пародија је остала невјероватно досљедна оригиналу, прецизно и невјероватно вијерна. А чињеница да би се римејк драме могао тако добро реконструисати као комедија свједочи о визији славног режисерског трија: Дејвид Закер, Џери Закер и Џим Абрахамс који нас је нажалост напустио 26. новембра у 80-ој години живота и тако оставио велику празнину у свијету холивудске комедије.
Како је „Нулти сат“ постао писта са којег је „Имали пилота у авион“ успјешно полетио је заиста фасцинантна прича. Како је једном приликом испричао Џим Абрахамс који је режирао филм са својим честим сарадницима Џеријем и Дејвидом Закером (у Холивуду су били познати и као ЗАЗ) један од начина на који је трио прикупљао материјал за њихово мало позориште по имену „Кентаки печено позориште (The Kentucky Fried Theater)“ био је снимање телевизијског програма након чега би прегледавали материјал у потрази за материјалом који би се могао исмијавати. Једног јутра, прегледајући снимке, наишли су на филм „Нулти сат“.
Филм који је написао Артур Хејли (писац који је написао роман „Аеродром“ који је такође претворен у филм 1970. године) привукао је њихову пажњу и одгледали су га до краја. Направили су први сценарио прије него што су снимили свој први филм, „Кентаки печени филм (The Kentucky Fried Theater)“, али су искрено признали да није био добар. Инспирисани „Нултим сатом“ трио је поново кренуо у писање сценарија. Њихови први нацрти садржавали су лажне рекламе, слично као и у њиховом првом филму, али како су напредовали схватили су да је Хејлијева прича јака и да би лажне рекламе, колико год биле смијешне, пореметиле ток филма.
Због тога су се мудро одлучили држати заплета „Нултог сата“ (Абрахамс је једном приликом признао“ Ми уопште нисмо били сценаристи, ми смо писали скечеве“). Зато су се одлучили држати оригиналног заплета, толико вјеродостојно, да су се плашили да би могли завршити на суд због ауторских права. Желећи избјећи и ту могућност, ЗАЗ је почео преговарати о правима за римејк филма, како би осигурали да „Има ли пилота у авиону“ буде заштићен законом о пародијама. Добили су права која су била у сувласништву Ворнер Броса и Парамаунта за неких 2500 долара. Тако су, са пуном креативном слободом, могли користити „Нулти час“ онако како је њима одговарало.
Иако је изгледало да су сви проблем ријешени јавио се онај највећи јер ниједан студио није желио да сними филм. „Кентаки печени филм“ дао је ЗАЗ-у одређени кредибилитет, али свакако не довољно велик да се неки од студија окуша са филмом који ће режирати дебитантски трио. Коначно, и тај је проблем је нестао када су се појавили Мајкл Ајзнер и Џефри Карценберг из Парамаунта који је одлучио да се ипак упусти у авантуру и сними филм.
Упркос страху да би студио могао покушати преправити сценарио и тиме уништити оно за чиме је ЗАЗ жудио ипак се улазак студија у филм показао као непроцјењива помоћ. Људи из студија помогли су неискусној тројци подучавајући их како да заплет претворе у шалу и обрнуто, гдје направити резове, како задржати фокус на заплету при чему су уклонили сав вишак материјала који није био потребан. „Нулти сат“ још увијек је био њихова идеја и ЗАЗ је остао при својој намјери да га користи као темељ за „Имали пилота у авиону“.
До одређеног степена. Наиме,Дејвид Закер се једном присјетио како су били јако одлучни да направе црно-бијели филм чија радња се одвија у авиону са елисама као што је то било у оригиналу. Са друге стране Ајзнер је био изричит да филм буде у боји и у млазном авиону. ЗАЗ је био упоран да се филм уради онак како су га они видјели да би им Ајзнер рекао „Можете наставити снимати црно-бијели филм у авиону са елисама и он био могао бити врло успјешан, али то неће бити у овом студију“.
На крају је трио попустио и касније признао да је то био прави потез. За ЗАЗ је било врло битно да глумци ураде све озбиљно иако им је Парамаунт предлагао имена као што су Бил Мареј и Чеви Чејс, они су жељели озбиљне глумце који ће се смијати сопственом изгледу на филму. Другим ријечима жељели су глумце који ће озбиљно одиграти своју улогу као да је ријеч о филму који је драматичан баш као „Нулти сат“ не обазирући се на чињеницу да је ријеч о комедији. Глумци попут Чејса и Мареја, барем у том периоду, били су сјајни у комедијама јер своје ликове креирали знајући да су у комедијама, али да би се створи комичан лик тако што би се сцена одиграла озбиљно и драматично (и тиме је учинили комичном) био је потребан сет вјештина који ни један од ове двојице није имао.
Чарлтон Хестон био је један од глумац којег су жељели као и Џорџ Кенеди, али су они одбили улоге. Међутим, Робер Стак, који је био високо на листи њихових жеља пристао је да игра као и Лојд Бриџис и Питер Грејвс. Интересантно је да је у „Нултом сату“ пилота играо Елрој „Лудоноги“ Хирш који је у то вријеме био професионални играч америчког фудбала па избор Карима Абдула-Џабара за улогу копилота прeдставља забаван омаж оригиналу. Још један ненамјеран омаж оригиналном филму представља глумац који је вјероватно највише профитирао из овог филма, Лесли Нилсен, који је рођени Канађанин док се догађаји из изворног остварења дешавају управо на небу изнад Канаде.
ЗАЗ није само користио „Нулти сат“ као основу за „Имали пилота у авиону“ већ су дословно прекопирали готово све из филма: покрете камере, дијалоге, имена ликова и покретаче заплета. Све што се догађало у оригиналу дешавало се и у римејку, од сусрета дјечака Џоија са пилотима у кокпиту преко пилота и путника који су се тешко разбољели јер су јели рибу до успаничене путнице коју ошамаре како би се смирила. Једина сцена која није у оригиналу, када часна сестра пјева болесној дјевојчици, пародија је сцене у филу „Аеродром“ из 1975. године, дакле исти жанр, само други филм. Иначе, „Имали пилота у авиону“ када се све сагледа није ништа друго до „Нулти сат“ у боји, али то још увијек не објашњава како се мелодраматични филм катастрофе претвара у комедију када је практично ријеч о истом филму.
Трио ЗАЗ је то вјешто постигао продужавањем сцена са неочекиваном, блесавом кулминацијом. Сцена у којој се камера креће по инструмент табли је идентична само што је у пародији продужена са сулудим цифрама које се појављују. Жени која је ошамарена како би се смирила догађа се иста ствар као и у оригиналу само што се у комедији сцена наставља са читавим редом људи који шамарају путницу. „Изабрао сам погрешну седмицу да престанем пушити“ реченица је која се чује у оригиналу и у пародији али у пародији се надовезују реченице типа „Изабрао сам погрешну седмицу да престанем снифати љепило“ или „Изабрао сам погрешну седмицу да престанем пити амфетамине“.
Дјечакова посјета кокпиту идентична је у оба филма само што у пародији продужена капетановим неприкладним питањем. Ту треба додати и визуелне гегове у позадини попут гомиле тегли мајонезе иза доктора на клиници Мејо и нелогичних одговора у дијалозима попут разговора доктора Рамака (Лесли Нилсен) и стјуардесе Елејн Дикинсон (Џули Хагерти) „ Реците капетану да мора хитно слетјети. Ова жена мора у болницу“. „Болница!? Шта је у питању? (мислећи на болест)“ „ То је велика зграда са пацијентима, али то сада није битно“.
„Има ли пилота у авиону“ успио је да освоји срца публике и направи успјеха на биоскопским благајнама зарадивши близу 84 милиона долара са буџетом од око 3,5 милиона долара. Направивши овај успјех филм се одвојио од гомиле поставши једна од најистакнутијих комедија свих времена, остварење које је промијенило жанр комедије. У међувремену „Нулти сат“ је углавном заборављен и у најбољем случају његово име се може чути на неком од паб квизова. Али без овог остварења не би било ни „Имали пилота у авиону“ ни серије „Полицијски одред“ као ни филмског серијала „Голи пиштољ“ и због ове чињенице „Нулт сат“ свакако не заслужује да буде заборављен.
