Хорор је жанр који никада не излази из моде. Од оригиналних класичних чудовишта попут Дракуле, Франкенштајна и вукодлака преко Хичкокове упечатљиве филмографије па све до „Conjuring“ универзума који је зарадио више милијарди долара увијек су били присутни филмови који су застрашивали биоскопску публику.
Међутим, у бесконачном низу хорор великана, постоји један филм који држи врло јединствен рекорд. „Ноћ живих мртваца“ можда је филм снимљен са малим буџетом, али је без сумње класик који је утицао на низа остварења из овог жанра као и на многе ауторе који су се истакли у овом рукавцу филмске умјетности. Остварење не само да је утицао на безброј других филмова о зомбијима већ је имао дубоко друштвено значење. И захваљујући занимљивом сплету околности такође се појављивао у другим филмовима више него било које друго остварење у историји.
Оно што је неоспорно јесте чињеница да је „Ноћ живих мртваца“ један од најутицајнијих хорор филмова који је икада снимљен. Објављен 1968. године „Ноћ живих мртваца“ постигао је велики успјех упркос свом скромном буџету и статусу филма од којег се не очекује много тога. Према Форбсу остварење је зарадило 30 милиона долара у односу на буџет од 114 хиљада долара који је и за то вријеме био више него скроман. Филм је такође добро прошао код критичара и пронашао своје значење поставши алегорија за расизам захваљујући прије свег свом главном лику ,Бену, кога је на великом платну оживио црнопути глумац Дуејн Џонс. Бен је био раритет у то вријеме будући да је избјегао стереотипе уобичајене за тај период и створио лик који је интелигентан и сналажљив. Режисер Џорџ Ромеро често се сматра заслужним за стварање идеје о модерним зомбијима, а његов утицај се и данас осјећа у цијелом жанру кроз серију „The Walnig Dead" и других популарних садржаја. Али утицај није једини начин на који је индустрија забаве наставила одавати почаст његовом остварењу.
„Ноћ живих мртвац“ постала је својеврсни камен темељац не само због свог финансијског и критичког успјеха нити због тога што је пoкренула много већу франшизу већ и због јединственог рекорда у појављивању у другим, жанровски различитим филмовима. Према Гинисовој књизи рекорда, до јануара 2024. године, различити сегменти и кадрови филма „Ноћ живих мртваца“ појавили су се у чак 129 филмова. Међу најпознатијим филмовима у којима су се могли видјети сегменти „Ноћи живих мртваца“ спадају други наставак „Ноћи вјештица“, екранизација познатог романа „Kристина Ф.-Ми дјеца са колодвора зоо“, слешер хорор “Fade to Black“, драма „Доказ“ те натприродни трилер „Одјеци у тами“. Kао што се може примјетити дијелови филма су се појављивали у жанровски различитим остварењима, али разлог томе није био искључиво у наклоности разних режисера Ромеровом раду.
Наиме, разлог оволиког употребљивања инсерта из хорора у другим филмовима лежи у једној врло бизарном догађају. Kако је Универзитет Јорк објаснио, оригинални дистрибутер филма „Wалтер Реад Органисатион“ није успио правилно регистровати ауторска права за филм. Хорор се првобитно требао звати „Night of the Flesh Eaters“ али су се људи из „Walter Read Organisation“ у задњи час предомислили како би се избјегла забуна код гледалаца и како га не би помијешали са филмом „The Flesh Eaters“ из 1964. године.Током процеса промјене имена дистрибутер је заборавио додати индикатор ауторских права на нови наслов што је према америчком Закону о ауторским правима из 1909. године било обавезно. Захваљујући овој несмотреној грешци дистрибутера филм је ,без икаквих намјера и жеља свих укључених у стварање филма, постао јавно добро. Ова грешка омогућила је другим филмашима да користе инсерте и сегменте хорора без икаквих обавеза да плате одређену надокнаду ауторима филма. Иако ова грешка из немара није профитабилна свакако је омогућила да оставштина овог хорора преживи до данашњих дана. Не само да се „Ноћ живих мртваца“ и даље појављује у многим филмовима и документарцима већ је и даље један од најутицајнијих хорор филмова икада снимљених.
Чак и деценијама након објављивања. „Ноћ живих мртваца“ остаје један од најутицајнијих и најважнијих дјела хорор жанра икад снимљених. Упркос нискобуџетној продукцији, филм је био невјероватно успјешан и фактички створио поджанр зомби хорора или га барем оживио, са учинком који се и данас осјећа у кинематографији. Уз његову друштвену освијештеност статус у Гинисовој књизи рекорда можда је био резултат грешке, али свакако је ова грешка омогућила да филм остане у главама љубитеља хорора широм свијета и омогућила новим генерацијама љубитеља филма да барем на кратко виде Ромеров класик па чак и да заголица њихову машту и одлуче се да погледају ,свакако пажње вриједно, остварење.
