У времену када нам се под утицајем различитих идеологија и тенденција намећу многе вриједности које су у потпуној супротности са свим што као народ представљамо, млада Бањалучанка Марија Вучић кроз сликарско стваралаштво чува и његује традицију и вјеру, а неисцрпна инспирација јој је отаџбина.
Трендови који се данашњем друштву сервирају као вриједности значајно су утицали на то млађе генерације, али и оне старије, све више запостављају традиционалне вриједности, сопствене коријене, предајући их забораву, пише КомпасИнфо. Али, Марија Вучић из Бањалуке одупире се модерним вјетровима, јер су њени коријени дубоко у породици која ју је научила да поштује сопствену историју и културу.
Сликарство као начин за изражавање емоција
Сликарство јој није основна дјелатности. Марија је дипломирани економиста, запослена је у струци, а како прича за поменути портал сликарство за њу представља „најљепши вид самоспознаје, неисцрпан извор истраживања сопствене посебности, разговора са самом собом и начин да изразим своје емоције и све оно што она јесте“.
„То је предиван процес стваралаштва, у ком уживам од почетка до краја, иако тај процес није толико лак и једноставан колико се некада чини. Волим да погријешим, волим да тестирам своје способности и границе, а највише тај непроцјењив осјећај када на крају тог процеса устанем са столице и посматрам оно што сам урадила. Још када сав тај рад и труд наиђу на позитивну реакцију посматрача и када добијем потврду да сам у нечему успјела, заиста не постоји љепши осјећај, који ме инспирише на даље стваралаштво. Ове године је тачно 10 година откако сам активно почела да се бавим сликарством и не могу да не кажем колико сам поносна на свој напредак и све што сам постигла у том периоду. Радујем се свим новим сазнањима, учењима и изазовима у сликарству“, почиње своју причу млада Бањалучанка.
Љубав према земљи и вјери исказује кроз слике
У свом сликарском опусу Марија је насликала портрете значајних личности попут патријарха Павла, митрополита Амфилохија, Драгољуба Михаиловића, а посљедња у низу је реплика фреске Белог анђела. Такви мотиви нису популарни међу савременим умјетницима, па нас је занимало каква је интересовање људи који наручују слике.
„Одгојена сам у православној вјери и традиционалном духу српског народа, волим своју вјеру и своју земљу и кроз своја дјела имам прилику да то изразим. Могућност да се бавим сликарством је дар који сам добила од Бога и сматрам да не постоји љепши начин да његујем тај дар, од тога да сликам мотиве који су везани за православну вјеру и ако сам у прилици да својим радом помогнем некоме коме је то потребно. Кроз разговор са људима, могу да закључим да већина ипак преферира традиционалну умјетност и класично сликарство. Мотиви који преовладавају у мом раду, наилазе увијек на одличне реакције. Већину слика радим по наруџби и то су углавном вјерски и историјски мотиви, што говори о томе колико они који наручују слике од мене, имају склоности ка, слободно ћу рећи, правим вриједностима“, каже она.
Планира да савлада технику иконописања
Додаје да ту долази до спајања угодног са корисним и добри резултати не изостају, те су сви у том процесу задовољни.
„Иконе још увијек нисам покушала да радим, осим репродукције фреске „Бијелог анђела“, као и портрете Патријарха Павла техником уља на платну. Иконописање је посебна сликарска техника и умногоме је другачија од уља на платну, а Православна црква има јасно утврђена правила иконописања, о којима планирам у скорије вријеме више да учим, јер сматрам да бих тиме на прави начин заокружила своју причу“, прича млада умјетница.
А на питање какво је интересовање и шта људи највише наручују, Марија одговара да је задовољна интересовањем и да се никада не деси да нема посла и да нешто не слика.
„Често не успијем да прихватим све наруџбе, јер немам довољно времена. Због тога, са друге стране, ријетко имам времена за себе и сликање „за своју душу“. Људи се највише интересују управо за мотиве као што су духовна лица, знамените личности, портрети итд. Поред тога, често радим репродукције слика познатих свјетских сликара, што ми причињава највећи изазов, али на самом крају и највеће задовољство. Репродукције су по мом мишљењу одличне за процес учења и савладавања технике“, каже она.
Код ње постоје и оне слике које нису на продају, оне које имају посебну сентименталну вриједност.
„Слике које нису на продају су првенствено слике које су настале када сам тек почела да се бавим сликарством и оне имају посебну сентименталну вриједност за мене. Поред њих, ту је и један портрет Патријарха Павла, за који сам такође емотивно везана и немам намјеру да га продам, иако се прилика за то указала безброј пута. Генерално, у све слике које радим унесем своју душу и цијелу себе, па ми је сваки пут тешко да се одвојим од њих и да их продам“, открива Марија и додаје да то није суштина овог посла и да се учи томе да од сваке слике може лако да се одвојим без претјераног емотивног везивања.
„Као што рекох сликарство је одличан начин за упознавање себе и развој личности, рекла бих као неки вид психотерапије, која је у данашње вријеме свима неопходна“, каже ова Бањалучанка.
Велика жеља да направи изложбу
Како каже, има велику жељу да направи сопствену изложбу, али да је највећа препрека то што је самокритична и поставља висока очекивања.
„Вољела бих да се наредној изложби максимално посветим и да буде на оном нивоу којим бих ја била задовољна, а нажалост тренутно немам довољно времена да бих то остварила. Надам се једној озбиљној изложби у наредним годинама, а до тада, наставићу да сликам и уживам у томе, развијам своје вјештине и технику, како бих могла да се упустим у откривање властите аутентичности у умјетничком изразу“, прича Марија.
