Управо Вазири је на Фејсбуку објавио снимак на коме се види како радници стављају блокове гранита на основу пирамиде, која се налази крај Сфинге и Кеопсове и Кефренове пирамиде, пише Phys.org.

Када је саграђена, највјероватније у 26. вијеку прије нове ере, Микеринова пирамида била је обложена гранитом, али је временом изгубила дио те облоге. Циљ радова је обнова оригиналног стика реконструкцијом гранитног слоја. Овај подухват би требало да траје три године, а „представља египатски поклон свијету у 21. веку“, рекао је Вазири, који је и шеф египатској-јапанске мисије задужене за овај контроверзни пројекат.

Многи стручњаци реаговали су одмах испод видеа.

„Немогуће! Једина ствар која фали је да се додају плочице Микериновој пирамиди! Када ћемо престати на овај апсурдан начин да руководимо египатским наслеђем. Сви међународни принципи реновирања забрањују такве интервенције“, рекла је Моника Хана, египтолог.

Други су на све реаговали сарказмом.

„Када ће да услиједи пројекат исправљања Торња у Пизи“, написао је један од коментатора.

„Умјесто плочица, што не ставимо тапете на пирамиде“, додао је други.

Питање очувања археолошког наслеђа у Египту, које тој земљи доноси 10 одсто бруто друштвеног производа захваљујући туризму, често је предмет усијаних дебата.

Микеринова пирамида је, као што само име каже, гробница фараона Микерена, петог фараона четврте династије. Највјероватније је владао између 2532. и 2504. године прије нове ере. Херодот је писао да је он Кеопсов син, мада многи сматрају да је он у ствари Кефренов син. Микеринова пирамида са Кеопсовом и Кефреновом пирамидом чини комплекс Гизиног платоа. Првобитна висина била јој је 65,5 метара, али је данас висока 62 метра. Основа пирамиде има 102,2 са 104,6 метара.

(Телеграф Nauka/Phys.org, Фото: Википедија)

Пратите нас и путем Вибера