Како се наводи у студији литванских научника објављеној у часопису Astronomy & Astrophysics, у питању је огромна гасовита планета названа AT2021uey б, која кружи око патуљасте хладне звијезде М, пренио је АБЦ њуз. Научници су, да би лоцирали ову екстрасоларну планету, употријебили технику познату као гравитациони микроленсинг, метод заснован на теорији релативитета Алберта Ајнштајна.

Присуство масе, наиме, закривљује простор-вријеме, а тај ефекат је екстреман око веома масивних објеката као што су црне рупе и галаксије, али и звијезде И планете такође могу да изазову знатан степен закривљености, показују подаци Америчке свемирске агенције НАСА.

Процјењује се да је маса новооткривене планете нешто већа од Јупитера, навели су истраживачи, а њена необична величина у односу на звијезду око које кружи довели су до њеног открића, објавио је Универзитет у Вилњусу у Литванији. Како су истраживачи додали, гравитациони микроленсинг је "риједак феномен", а до сада су само три планете откривене на тај начин у историји осматрања.

Астрономи у оквиру ове технике трагају за привременим "пулсирањем" светлости док анализирају огромну количину података.

"За овакву врсту рада потребно је много стручног знања, стрпљења, па и мало среће", казао је литвански истраживач Маријус Масколиуна. Како научници указују, микроленсинг је техника која обећава, пошто омогућује детекцију "неочекиваног, или чак невидљивог". Литвански истраживачи сарађивали су са научницима Астрономске опсерваторије Универзитета у Варшави на анализи података добијених телескопима Гаја Европске свемирске агенције (ЕСА) и Опсерваторије Универзитета у Виљнусу.

"Док су се подаци прикупљали, схватили смо да су многи типови планетарних система потпуно другачији од нашег, соларног система", казала је литванска научница Едита Стонкуте.

Први пут је егзопланета која орбитира око неке звијезде откривена 1995., а од тада је потврђено преко 6.000 таквих вансоларних планета.

Пратите нас и путем Вибера