Европа се загријава најбрже од свих континената, а дана с "топлотним стресом" је све више, упозоравају стручњаци уз Дан планете земље који се обиљежава 22. априла.
Температуре у Европи биле су изнад просјека једанаест мјесеци 2023. године.
Стога су у средишту Свјетског дана планета Земље, који се од 1970. године обиљежава 22. априла, позвали на смањење употребе пластике. У међувремену, нови извјештај показало је да топлотни таласи у Европи односе 30 одсто више смртних случајева него прије двије деценије.
Овогодишњи Свјетски дан планете Земље одвија се под слоганом "Планетом против пластике" и скреће пажњу на прекомјерне количине произведене и одбачене пластике. Истовремено настоји потакнути свјетски покрет за темељно смањење употребе и производње пластике.
У посљедњих десет година произведено је више пластике него у цијелом 20. вијеку, а индустрија планира експлозиван раст за неодређену будућност.
Активисти за заштиту околине стога позивају на смањење производње пластике за 60 посто до 2040. с крајњим циљем осигуравања будућности без пластике за будуће генерације. Посљедњих година његова је производња нарасла на више од 380 милиона тона годишње.
Служба Европске уније за праћење климатских промјена Коперникус и Свјетска метеоролошка организација (WМО) објавили су нови извјештај које показује да температура у Европи значајно расте. То резултира све већим бројем дана када је "топлотни стрес" неподношљив.
Према извјештају, температуре у Европи прошле су године биле највише или друге највише од почетка мјерења, наводи "Гардијан".
"Европљани дању пате од невиђених врућина, а ноћу су под стресом због неугодне врућине. У двије деценије број смртних случајева због врућина у Европи порастао је за 30 одсто", закључује се у заједничком извјештају двију организација.
Посљедњи петогодишњи просјеци показују да су температуре у Европи за 2,3 Целзијуса више од прединдустријских нивоа, а на глобалном нивоу температура је порасла за 1,3 Целзијуса.
Европа се стога загријава најбрже међу свим континентима, готово двоструко брже од свјетског просјека. Температуре у Европи биле су изнад просјека једанаест мјесеци 2023, а септембар је био најтоплији од почетка мјерења.
Због врућег и сувог времена било је и више пожара, посебно у медитеранским земљама попут Португала, Шпаније и Италије. Грчка се прошле године борила с најгорим пожаром у историји ЕУ који је горио на површини од 96.000 хектара, додаје се у извјештају.
С друге стране, јаки пљускови узроковали су и велике поплаве. Европа је прошле године била око седам одсто влажнија од просјека у три деценија, а чак трећина ријечне мреже континента премашила је праг поплаве.
"У 2023. Европа је свједочила највећем пожару досад, једној од најкишовитијих година, загријавању мора и разорним поплавама великих размјера", рекао је Карло Буонтемпо, директор Коперникуса.
Трошак економских губитака повезаних с временом и климом процијењен је на више од 13,4 милијарде еура 2023. године у Европи. Извјештај не даје податке о броју смртних случајева повезаних с врућином у 2023., али научници процјењују да је 70.000 људи умрло од узрока повезаних с врућином у цијелом свијету 2022. године.