Кина разматра могућност изградње нуклеарне електране на Мјесецу како би обезбиједила енергију за Међународну лунарну истраживачку станицу (ИЛРС), заједнички пројекат са Русијом.
Овај план је откривен раније ове недјеље током презентације Пеи Жаојуа, главног инжењера кинеске мисије Цханг’е-8.
Мисија Цханг’е-8, заказана за 2028. годину, представља кључни корак у амбициозном свемирском програму Кине, чији је циљ да пошаље астронауте на Мјесец до 2030. године и да постави сталну насељену базу на његовој површини, преноси "Индепендент".
Мисија ће поставити темеље за ову базу, укључујући истраживање могућности за напајање енергијом. Иако се нуклеарна електрана разматра као главна опција, у презентацији Пеи Жаојуа су такође представљене алтернативне методе снабдијевања, као што су велики соларни панели постављени на површини Мјесеца и цјевоводи и каблови за дистрибуцију топлоте и електричне енергије широм базе.
Кина планира да кроз мисију Цханг’е-8, уз помоћ ракете Лонг Марч 5 спроведе пројекат у двије фазе. Прва фаза укључује слање робота, ровера и специјалних модула на Мјесец, који ће проучавати ресурсе, терен и друге податке неопходне за градњу базе.
Друга фаза, планирана за 2030, предвиђа слање двоје кинеских астронаута у свемирским бродовима Менгзхоу и Ланyуе, како би започели припреме за људску колонизацију и изградњу базе. Сарадња Кине и Русије на изградњи нуклеарног реактора на Мјесецу до 2035. године, што је Роскосмос најавио 2024, показује озбиљну посвећеност дугорочном истраживању Мјесеца и функционисању станице ИЛРС.
Чињеница да је нуклеарна електрана поменута у званичној кинеској презентацији упућеној званичницима из 17 земаља и међународних организација које учествују у ИЛРС пројекту, јасно показује да Пекинг подржава ту идеју, иако она никада није формално објављена.
Временски план Кине за градњу базе на јужном полу Мјесеца подудара се с америчким, знатно амбициознијим програмом Артемис, којим НАСА планира да врати америчке астронауте на Мјесец у децембру 2025. године, уз дугорочан циљ успостављања сталне базе.
Ву Веирен, академик Кинеске академије инжењеринга и главни дизајнер кинеског лунарног програма, изјавио је прошле године да ће основни модел ИЛРС, са јужним полом Мјесеца као централном тачком, бити изграђен до 2035. године.
Ву је изјавио да је питање енергетског напајања кључно за ИЛРС, истичући да Русија има природну предност у нуклеарној технологији, посебно када је ријеч о њеном слању у свемир.
"Надам се да ће овог пута обје земље заиста успјети да пошаљу нуклеарни реактор на Мјесец", рекао је Ву за "Ројтерс".
Серија лансирања Цханг’е сонди биће дио фазе изградње тог "основног модела" станице, како је Ву и најавио. У будућности, Кина планира да покрене и пројекат "555", којим ће позвати 50 земаља, 500 међународних научних институција и 5.000 страних истраживача да се придруже овом глобалном свемирском истраживачком подухвату.
ИЛРС је замишљен као међународни научни центар нове генерације, који би могао обликовати будућност истраживања Мјесеца и свемира у цјелини. У сваком случају свијет улази у нову еру развоја Мјесеца, у којој ће Кина и Русија, по свему судећи, играти кључне улоге, преноси "б92".
