Вјештачка интелигенција помогла је током аутоматизованог процеса вантјелесне оплодње.
У тренутку када је сићушни роботски пипак убризгао сперматозоид у јајну ћелију, свијет је можда тихо закорачио у нову еру – ону у којој ни зачеће више не мора бити дјело људске руке. У Гвадалахари, у Мексику, рођен је први дјечак зачет захваљујући потпуно аутоматизованом поступку вантјелесне оплодње. Не, ово није почетак научнофантастичног романа. Ово је почетак стварности у којој роботи – дословно – стварају живот.
Од неуспјеха до научног пробоја
Мајка дјетета, четрдесетогодишња жена, претходно је имала неуспјешан покушај вантјелесне оплодње – тада је добијена само једна зрела јајна ћелија, али ниједан ембрион. Овај пут, истраживачи су одлучили да шансу пруже – роботу. И то не било каквом – већ софистицираном систему који самостално бира, припрема и убацује сперматозоид у јајну ћелију помоћу ласерске прецизности.
Вјештачка интелигенција узима пипету у своје руке
Ријеч је о аутоматизованом ИЦСИ систему (интрацитоплазматска ињекција сперматозоида), који је развила компанија Conceivable Life Sciences из Њујорка, а предводио тим са Универзитета у Гвадалахари, на челу са др Херардом Мендисабалом Руизом. Овај роботски систем користи вјештачку интелигенцију како би самостално одабрао најбољи сперматозоид, затим га имобилисао ласером и прецизно убацио у јајну ћелију – без иједног људског покрета.
Још фасцинантније – системом су управљали оператери удаљени више од 3.000 километара, из Њујорка и Гвадалахаре, преко интернета.
Статистика будућности
У испитивању је коришћено осам јајних ћелија – пет за роботизовану оплодњу и три за класичну. Јајна ћелија потицала је од 23–годишње донорке, док је сперматозоид дао 43–годишњи партнер сада већ новопечене мајке. Робот је успјешно оплодио четири од пет јајних ћелија. Код класичне методе, све три су успјешно оплођене. Ипак, управо један "роботски" ембрион био је изабран за пренос – и девет мјесеци касније, свијет је добио прву бебу зачетку без људске руке у најважнијем тренутку.
Шта ово значи за будућност?
"Систем доноси прецизност, ефикасност и стабилност резултата на нивоу који до сада нисмо имали", изјавио је Жак Коен, ембриолог из Њујорка. У просјеку, аутоматизовани процес по јајној ћелији трајао је десетак минута, нешто дуже него класична процедура, али истраживачи вјерују да ће се вријеме скратити како се технологија усавршава.
У наредној фази, систем ће бити тестиран у ширем клиничком испитивању, а резултати ће одредити колико брзо би ова технологија могла да постане дио стандардне праксе у центрима за вантјелесну оплодњу широм свијета.
.webp)
