У научном раду под називом "Learning Search Algorithm for the Restricted Longest Common Subsequence Problem" представљен је нови начин како вјештачка интелигенција може да помогне у рјешавању комплексних проблема у биоинформатици.

Истраживање комбинује два снажна алата модерне науке, хеуристичке алгоритме с једне стране, који омогућавају ефикасно претраживање великих простора претраге, и са друге стране неуронске мреже, модел који имитира начин на који учи људски мозак. На овај начин створен је хибрид који је способан да доноси боље одлуке у простору претраге и у томе проналази значајно квалитетнија рјешења.

Изабран је нови папа!

Додатан допринос рада представља употреба  вјештачке интелигенције, која даје конкретне разлоге зашто алгоритми дају боља или лошија рјешења у односу на вриједности атрибута саме инстанце проблема. Управо та способност да се објасне одлуке које доноси алгоритам чини овај рад посебно значајним. У пољу као што је комбинаторна оптимизација, гдје се рјешења често прихватају без дубљег увида у то зашто алгоритам посједује такве перформансе, овакав приступ представља важан искорак у даљем побољшавању алгоритама.

Ово истраживање реализовано је у сарадњи шест научника из Словеније, Србије, Шпаније и Босне и Херцеговине.

Осим др Ђукановића, коаутори рада су Жауме Режак и др Кристијан Блум са Института за вјештачку интелигенцију у Барселони, Ана Николић и  др Томе Ефтимов са Института "Јожеф Штефан" у Љубљани, те проф. др Александар Картељ са Математичког факултета Универзитета у Београду.

Иначе, само истраживање је подржано билатералним научним пројектом између Природно-математичког факултета Универзитета у Бања Луци и Института „Јожеф Штефан”, као и националним пројектом „Примјена дубоког учења за побољшање ефикасности алгоритама оптимизације”, који финансира Министарство за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске, а којим руководи др Ђукановић, пише SeeSrpska.

Пратите нас и путем Вибера