Према Међународној унији за заштиту природе постоји више од 41.000 врста животиња којима пријети изумирање. Савремени свијет троши много ресурса, што доводи до смањења природног станишта, а ту су и климатске промјене.
Извјештај Свјетске фондације открива да је популација дивљих животиња опала за алармантних 73 одсто од 1970. године.
Тешко је предвидјети са апсолутном сигурношћу којим животињама пријети изумирање, а за процјену је упитана вјештачка интелигенција, преноси Дејли Стар.
АИ софтвер Гемини истиче неколико врста и назива их "угроженим", односно "рањивим". На основу информација које је прикупио на глобалној мрежи саставио је листу животиња којима могуће пријети нестанак до 2050.
Прво је навео поларне медвједе због климатских промјена које отапају арктички лед - њихово природно станиште, и утиче на извор хране.
Због крчења шума и криволова изумирање пријети западним горилама и суматранским тигровима, сматра АИ.
У опасности су и калифорнијске морске свиње (или ваките) које случајно завршавају у мрежама илегалних риболоваца.
Климатске промјене и прекомјерни лов риба утичу на доступност хране царским пингвинима, док новозеландску сову папагаја (или какако) веома угрожавају грабљивице, које су донијели Европљани.
До краја 2050, свијет може остати без џиновских корњача са Галапагоса и комодо змајева, којима пријете губитак станишта, илегални лов и трговима.
Занимљиво да АИ помиње златну жабу као угрожену врсту, иако је посљедњи примјерак овог водоземца виђен давне 1989. године.
На крају, наводи панамску златну жабу, чија су главна пријетња губитак станишта и гљивице.
Као закључак, софтвер Гемини наводи:
"Ово је неколико примјера, јер су и друге животиње у опасности. Очување природних станишта, програми за узгој и међународни споразуми су кључни у борби за њихов опстанак".