Аљаска, Хаваји и западна обала континенталног дијела САД суочавају се са сталном пријетњом због близине зона катастрофа — а западна обала је управо добила ново упозорење.
Нова студија објављена у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences открила је да би земљотрес могао да избије дуж зоне субдукције Каскејдија, расједа који се протеже од сјеверног острва Ванкувер до Кејп Мендоцина у Калифорнији.
Истраживачи са Универзитета Virginia Tech утврдили су да би потенцијално снажан земљотрес, у комбинацији са растом нивоа мора, могао довести до мега цунамија, који би најтеже погодио становнике и имовину у сјеверној Калифорнији, сјеверном Орегону и јужном Вашингтону.
Мега цунами је катастрофалан талас изазван помјерањем океанске воде, што може покренути земљотрес, клизишта или вулканске ерупције.
Стручњаци су нагласили да постоји 15 одсто шансе да овај расјед изазове земљотрес јачине 8 степени Рихтерове скале или више у наредних 50 година, што би могло довести до потонућа обалне земље до 2 метра.
"Ширење обалне поплављене зоне након земљотреса у зони субдукције Каскејдија до сада није било квантификовано, а утицаји на коришћење земљишта могли би значајно продужити вријеме опоравка," рекла је Тина Дура, главна ауторка студије и доценткиња на Одјељењу за геознаности на Универзитету Virginia Tech.
Аљаска и даље представља жариште клизишта због своје неравне територије и честих земљотреса, а са климатским промјенама и топљењем глечера, падине постају нестабилније, а камење се отпушта, извјештава Дејли Мејл.
На Хавајима, вулканска острва имају дугу историју мега цунамија изазваних урушавањем вулкана. Прије око 105.000 година, талас висок око 300 метара ударио је у острво Ланаи.
Вулкани на Хавајима расту таложењем слојева лаве, што може довести до нестабилних падина са могућношћу урушавања, посебно током вулканских ерупција или земљотреса. То може довести до клизања милиона стијена у океан, што помјера воду и ствара мега цунами.
Пошто вулкани на Хавајима и даље остају активни, постоји велика пријетња, посебно на југоисточној страни Великог острва, гдје су тренутно активни "млађи" вулкани као што су Мауна Лоа и Килауеа. Килауеа избацује лаву већ мјесецима, а посљедња ерупција завршена је 16. маја.
На западној обали, зона субдукције Каскејдија и даље је једно од најснажнијих сеизмичких подручја у Сјеверној Америци — и постоји велика вјероватноћа да ће у наредним деценијама погодити још један велики земљотрес.
Зона субдукције Каскејдија дио је "Ватреног прстена", гдје се Пацифичка плоча судара са другом тектонском плочом, изазивајући "најтеже земљотресе на свијету" као и већину вулканских ерупција.
Међутим, аутори студије су напоменули да земљотрес јачине преко 8 степени Рихтерове скале није забиљежен у овом региону од 26. јануара 1700. године.
"Каскејдија је јединствено мјесто. Није превише густо насељена, али већина ушћа ријека има заједницу у њима, и све су оне тачно у зони потонућа" рекла је Дура.
"Искрено, мислим да би потонуће овдје могло имати веће посљедице него што је то био случај током других великих земљотреса широм свијета."