С крајоликом који се стално мијења, Земља је дом разним мистеријама које само чекају да буду откривене.
Једна таква тајна била је скривена у аргентинској Пуни де Атаками; пустињи која се налази на више од 3,6 километара изнад нивоа мора.
Околиш је 'прије био непознат науци', наводе из Универзитета Колорадо Бојлдер, истакнувши да је откривен систем лагуна окружених сланим равницама. То је подручје једно од најсушнијих окружења на Земљи, што значи да мало биљака или животиња може преживјети ондје, али нова су истраживања открила цијели изгубљени свијет скривен унутар ових лагуна.
Брајан Хинек, професор у Лабораторију за атмосферску и свемирску физику (ЛАСП) и Одјељењу за геолошке науке, пронашао је лагуне заједно с микробиологом Маријом Фаријас прошле године.
До открића је дошло након што је Фаријас довео Хинек на једно од њених мјеста истраживања у сјеверозападној Аргентини, гдје су се научници морали возити отприлике девет сати по земљаном путу и остати у селу од око 35 људи који се ослањају на један извор за воду.
Док је био у селу, Хинек је гледао сателитске снимке и уочио нешто што је изгледало као мрежа лагуна.
Пар се возио и пјешачио како би дошао до тог подручја, у неким тренуцима тонући 'до њихових кољена у слану бљузгавицу', али труд се исплатио јер су открили 12 лагуна које се протежу на 25 хектара.
Испод воде научници су могли видјети живописне приказе строматолита; сложене микробне заједнице које творе велике хрпе стијена, сличне коралима у гребену. Хинек је помогао документарисати строматолите, који изгледају као брежуљци зеленог растиња широки до 4,5 метара и високи скоро метар.
Његова прелиминарна запажања сугеришу да би те заједнице могле подсјећати на строматолите који су постојали током раног ахејског периода прије 3,5 милијарди година, када кисеоника у атмосфери готово није било.
"Ова лагуна би могла бити један од најбољих модерних примјера најранијих знакова живота на Земљи", рекао је Хинек.
"Разликује се од било чега што сам икада видио или, заправо, од било чега што је иједан научник икада видио", додао је.
Осим што научницима пружа увид на древни живот на Земљи, откриће би такође могло понудити информације у то како је живот могао настати на Марсу, који је сличио Земљи прије неколико милијарди година.
"Да је живот икада еволуирао на Марсу до нивоа фосила, то би било овако", објаснио је Хинек.
"Разумијевање ових модерних заједница на Земљи могло би нас информисати о томе шта бисмо требали тражити док тражимо сличне случајеве у марсовским стијенама", наставља даље.
Професор је проналазак околине описао као 'највећи еурека тренутак' који је доживио у животу.
"Невјероватно је да још увијек можете пронаћи овако недокументоване ствари на нашем планету", додао је.
Није јасно зашто су се строматолити формирали баш на овом мјесту, али научници се надају да ће провести даљње експерименте како би расвијетлили тајне околине.
Нажалост, компанија изван Аргентине већ је изнајмила подручје за рударење литија, што је пројект који би могао заувијек трансформисати лагуне.
