Помисао на посљедњи дан Земље можда дјелује далеко и чак нестварно, али знамо да ће то неминовно да се догоди.
Сада је група научника која ради за НАСА заједно са истраживачима са Универзитета Тохо у Јапану израчунала временски оквир за потпуно изумирање цјелокупног живота на Земљи.
Према овој рачуници – омогућеној захваљујући напредним математичким моделима које покрећу суперкомпјутери – опстанак на планети Земљи биће немогућ за отприлике милијарду година, кад услови постану превише екстремни за живот какав познајемо.
У међувремену, свемирске агенције широм свијета лансирају мисије за истраживање других планета – углавном Марса – са циљем да утврде услове за живот ван Земље.
Како ће се окончати живот на Земљи?
Иако то сада може да звучи као научна фантастика, како пролази вријеме – односно много, много времена – наше Сунце ће расти док не достигне крај свог живота као џиновска звијезда. Како постаје веће, Сунце ће емитовати све веће количине топлотне енергије и на крају ће да прогута све унутрашње планете нашег соларног система – укључујући Земљу.
То значи да су наши дани на Земљи одбројани, пише портал Lagradaonline.com.
Напредни математички модели предвиђају да ће ширење Сунца значајно погоршати квалитет ваздуха, док температуре на Земљи расту. Према овој рачуници, живот на Земљи ће бити немогућ до 1.000.002.021. године – што значи да нам преостаје још 999.999.996 година до тада.
Иако је крај удаљен милионима година, Сунце већ изазива одређене поремећаје. Прошле године је НАСА детектовала велики број сунчевих ерупција и короналних експлозија (ЦМЕ), које су избациле милијарде тона честица према Земљи. То је резултирало најинтензивнијом соларном олујом за двије деценије. Познато је да соларне олује узрокују промене у атмосфери, смањујући доступност кисеоника. Како време пролази, овај феномен ће наставити да мијења атмосферу, смањујући нивое кисеоника и повећавајући глобалне температуре.
Шта може да се уради?
Према стручњацима, технолошки развој може да помогне у одлагању или ублажавању овог апокалиптичног сценарија креирањем нових система за подршку животу, способних да обезбједе велике количине ваздуха и воде у затвореним просторима како би омогућили људима да преживе у вјештачким окружењима.
Пробоји у колонизацији свемира могу да обезбједе излаз пре него што наши дани на Земљи буду одбројани. Циљ програма колонизације Марса компаније америчког милијардера Илона Маска “SpejsX” је да пошаље људе да живе на Марсу. Недавно је кандидат америчког председника Доналда Трампа за директора НАСА Џаред Ајзакман рекао је да ће свемирска агенција дати предност слању америчких астронаута на Марс.
Али, такви амбициозни планови и подухвати повлаче огромне, озбиљне ризике који ће морати да се ријеше.
Шта је са климатским промјенама?
Забрињавајућа стварност је да се глобално загријевање убрзава више него што су научници првобитно предвиђали, а његови ефекти – попут вртоглавог пораста температура и брзог топљења поларног леда – постају све опипљивији сваког дана.
Људске активности су убрзале промјене у окружењу на начин који можда неће директно да утиче на нас, али који би могао да створи неповратне последице за планету током времена.
Иако је крај живота на Земљи тренутно далеко од нас, како пише Lagradaonline.com одбројавање до стварања одрживијег свијета већ је почело – избори које доносимо данас већ обликују далеку будућност. Постоје безбројни начини на које можемо да смањимо штетни утицај на околину – без обзира колико мали били, они доприносе колективном напору који може да покрене значајне промјене.
