Научници су први пут открили пећину на Мјесецу. Најмање 100 метара дубока, сматра се да би могла да буде идеално мјесто да људи у њој изграде сталну базу.
Истраживачи напомињу да је откривена само једна од вјероватно стотине пећина скривених у "подземном, неоткривеном свијету“ нашег пратиоца.
Земље се утркују да успоставе трајну људску насеобину на Мјесецу, али ће морати да заштите астронауте од радијације, екстремних температура и свемирских временских услова.
Хелен Шарман, прва британска астронауткиња која је путовала у свемир, рекла је за Би-Би-Си њуз да новооткривена пећина изгледа као добро мјесто за базу и отвара могућност да би људи могли да живе у лунарним јамама за 20-30 година.
Али, напомиње Шарманова, ова пећина је толико дубока да ће астронаути можда морати да користе "млазне ранце или лифт“ како би изашли из ње.
Професори Лоренцо Бруцоне и Леонардо Карер са Универзитета у Тренту у Италији пронашли су пећину помоћу радара како би продрли кроз отвор јаме на каменој равници званој Маре транквилитатис (Mare Tranquillitatis).
Видљива је голим оком са Земље, а такође је и мјесто гдје је Аполо 11 слетио 1969. године.
Пећина има свјетларник на површини Мјесеца, који води до вертикалних уздигнутих зидова, и коси под који би могао да се протеже дубље испод површине тла.
Настала је прије више милиона или милијарди година када је лава текла по Мјесецу, стварајући тунел кроз стијену.
Најближи еквивалент на Земљи биле би вулканске пећине на Ланзаротеу у Шпанији, објашњава професор Карер, додајући да су истраживачи посјетили те пећине у оквиру свог рада.
"Заиста је узбудљиво. Када дођете до ових открића и погледате ове слике, схватите да сте прва особа у историји човјечанства која је то видјела“, истиче професор Карер.
Када су професор Бруцоне и професор Карер схватили колико је пећина велика, увидјели су да би то могло бити добро мјесто за лунарну базу.
"На крају крајева, живот на Земљи је почео у пећинама, тако да је логично да би људи могли да живе у њима и на Мјесецу“, каже професор Карер.
Пећина тек треба да буде у потпуности истражена, али истраживачи се надају да би радар, камере или чак роботи који иду под земљу могли да се користе за њено мапирање.
Научници су први пут схватили да на Мјесецу вјероватно постоје пећине прије око 50 година. Затим је 2010. камера у мисији под називом "Лунар реконаисанс орбитер“ снимила јаме за које су научници мислили да би могли бити улази у пећине.
Али истраживачи нису знали колико су пећине дубоке, нити да ли би се урушиле.
Рад професора Бруцонеа и професора Карере сада је одговорио на то питање, иако има још много тога да се уради како би се разумјела пуна структура пећине.
"Имамо веома добре слике површине. Можемо видјети мјеста слијетања Апола - али не знамо ништа о томе шта се налази испод површине. Постоје огромне могућности за откривање“, рекао је за Би-Би-Си њуз Франческо Сауро, координатор Тематског тима за планетарне пећине Европске свемирске агенције.
Истраживање нам такође може помоћи да у будућности истражимо пећине на Марсу, напомиње Сауро.
То би могло отворити врата проналажењу доказа о животу на Марсу, јер да је постојао, готово сигурно би био унутар пећина заштићених од утицаја елемената на површини планете.
Мјесечева пећина би могла бити корисна људима, али научници такође наглашавају да би могла да помогне у одговору на основна питања о историји Мјесеца, па чак и нашег Сунчевог система.
Стијене унутар пећине неће бити толико оштећене или еродиране свемирским приликама, тако да могу пружити опсежан геолошки запис милијардама година уназад.
Истраживање је објављено у научном часопису Nature Astronomy.
.webp)
