Природа крије многе невидљиве границе које имају велики утицај на биљни и животињски свијет.
На примјер, у водама код Рта Добре наде, на крајњем југу Африке, сусрећу се Атлантски и Индијски океан. Ова подводна граница је толико изражена да неке животиње не прелазе из једног океана у други, док друге без проблема мигрирају између њих.
Слично томе, острва су одувијек фасцинирала биологе јер врсте које на њима живе еволуирају у изолацији. Управо захваљујући томе Чарлс Дарвин је примијетио значајне разлике међу животињама са различитих дијелова Галапагоса.
Међутим, једну од најзанимљивијих биогеографских граница открио је Дарвинов савременик Алфред Расел Волас док је истраживао Малајски архипелаг - групу од преко 25.000 острва која данас обухватају Индонезију, Филипине, Малезију, Сингапур и Папуу Нову Гвинеју.
Шта је Воласова линија?
Волас је примијетио да се животиње с обје стране такозване "Воласове линије" знатно разликују. На једној страни линије налазе се врсте карактеристичне за Азију, док су с друге стране присутне врсте типичне за Аустралазију - регион познат по својој јединственој фауни.
Занимљиво је да се на страни ближој Аустралазији могу наћи и азијске и аустралијске животиње, док се на азијској страни налазе искључиво врсте типичне за Азију.
Волас је закључио да су азијске животиње успијевале да пређу ову биогеографску баријеру, док су аустралазијске врсте биле ограничене на своју страну.
Тако, с аустралазијске стране можемо видјети торбаре попут кенгура и монотреме, групу у коју спадају кљунари и јежеви мравоједи (ехидне).
С друге стране, у Азији нема торбара, али зато постоје слонови, носорози, мајмуни и човјеколики мајмуни.
Шта је узрок ове разлике?
Једно од објашњења за ову јасну подјелу лежи у климатским промјенама изазваним древним геолошким догађајима.
"Када се Аустралија одвојила од Антарктика, створила се област дубоког океана која је данас позната као Антарктичка циркумполарна струја (ACC). Ова промјена драматично је утицала на климу цијеле планете и довела до значајног захлађења", објаснио је водећи аутор студије Алекс Скилс.
Екстремне климатске промјене различито су погодиле врсте с обје стране Воласове линије, што је довело до јасне биогеографске разлике какву данас видимо, преноси Нова.
Наиме, животињски свијет се у потпуности адаптирао на екосистем у којем пребива да није желио да га на пусти, нити да пређе "линију" коју су могли.