Мапирање јоносфере је кључно за унапређење прецизности навигационих система, али постојеће методе имају значајна ограничења. Земаљске ГНСС станице пружају детаљне мапе укупног садржаја електрона (ТЕЦ) у јоносфери, али њихова покривеност је неуједначена, остављајући велике празнине у недовољно покривеним регионима. Ту на сцену ступају Андроид телефони.
Сада су истраживачи из Гугл Рисерча у Мантин Вјуу, САД, развили иновативно рјешење користећи милионе Андроид паметних телефона као дистрибуирану мрежу сензора, што је описано у студији објављеној у часопису "Нејчур".
Иако су мање прецизни од традиционалних инструмената, ови уређаји практично удвостручују покривеност мјерења, омогућавајући прикупљање тачних података о јоносфери и рјешавање проблема недовољне инфраструктуре.
Утицај јоносфере на навигацију
Јоносфера је слој јонизоване плазме који се простире од 50 до 1.500 км изнад Земље, значајно утиче на ГНСС сигнале, изазивајући грешке у позиционирању. Традиционалне земаљске ГНСС станице, иако прецизне, пате од ограничене просторне покривености, остављајући одређене регионе рањивим на нетачности.
Истраживање Гугл Рисерча користи милијарде паметних телефона са двофреквентним ГНСС пријемницима како би попунило празнине у покривености. За разлику од конвенционалних ГНСС станица, паметни телефони су мобилни, широко распрострањени и способни за прикупљање огромних количина података.
Комбиновањем и упросјечавањем мјерења са милиона уређаја, истраживачи су постигли прецизност упоредиву са намјенским станицама за праћење, чак и уочавајући феномене попут соларних олуја и структуру густине плазме.
Андроидов ГНСС АПИ омогућио је прикупљање података о сателитским сигналима, попут времена путовања и фреквенција, који су коришћени за процјену укупног садржаја електрона у јоносфери (ТЕЦ), пише "Тех Радар".
.webp)
