Скоро двије године након што су регулатори ЕУ први пут оптужили Мету за злоупотребљиве пракси, што је технолошком гиганту омогућило неправедну предност на тржишту, Европска комисија је казнила Мету са 797,7 милиона евра (око 840 милиона долара).
Комбинација присиљавања корисника Фејсбука да буду изложени Маркетплејсу и наметања ограничења против провајдера класификованих огласа трећих страна на платформи, су два главна разлога за казну.
У саопштењу, шефица ЕУ за конкуренцију Маргрете Вестагер оптужила је Мету да је злоупотријебила своју доминантну позицију на тржишту друштвених медија како би имала користи од сопствене услуге Фејсбук Маркетплејс, дајући јој на тај начин предности којима други провајдери услуга огласа на мрежи не могу да парирају. Ово је противзаконито према антимонополским правилима ЕУ.
Европска комисија је наложила Мети да “ефикасно оконча своје понашање”, али није прецизирала шта би требало да предузме. Мета је такође прошле године добила рекордну казну од 1,3 милијарде долара од стране ЕУ због преношења Фејсбук података грађана из ЕУ у САД.
Мета је истакла да ће се жалити на пресуду и одлуку ЕУ. У свом одговору, Мета каже да одлука ЕУ занемарује да корисници Фејсбука могу да одлуче да не користе Маркетплејс услугу и да случај почива на “хипотетичком потенцијалу да нашкоди конкуренцији”.
